UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE ILI SMANJENJE POREZA I DOPRINOSA, ILI DA DRŽAVA ODOBRI POMOĆ NAJUGROŽENIJIM SEKTORIMA: Pomoć samo za firme koje su imale rast pre krize, ne i onima koje su i tada loše poslovale, dodaju ekonomisti
Smanjenje poreza i doprinosa ili nova finansijska pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja – dva su zahteva s kojima će do kraja ovog meseca pred državu izaći Unija poslodavaca Srbije. Razlog za to je i dalje otežano poslovanje privrede zbog pandemije.
Kako ističe Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca, novim merama privrednicima bi se olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto jer uskoro kreću i pregovori za minimalnu cenu rada za 2022. godinu.
– Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati. Ranije je bilo reči i o tome da će porez na piće i hranu da se smanji sa 20 odsto na 10 procenata, što bi bilo veoma značajno za ugostitelje. Naime, sve zemlje u okruženju, Hrvatska, Slovenija i Austrija, smanjile su taj porez na sedam odsto. To ne bi previše opteretilo ni naš budžet – smatra Drobnjaković i podseća da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.
Da je selektivna finansijska pomoć, i to samo onim posebno ugroženim delatnostima, a koju je država inače ranije propustila da sprovede u delo, jedina koja može da dođe u obzir, smatra ekonomista Saša Đogović.
– Može da se priča samo o turizmu, ugostiteljstvu i nekim uslužnim delatnostima jer jedino putem selekcije moći će da se daju veća sredstva ugroženima, kao i firmama koje su imale zdrave temelje i rast pre ove krize. Onima koji su već bili u finansijskim dubiozama i pre pandemije, bez obzira na to što posluju u ugroženim delatnostima, nova tura državne pomoći neće pomoći da se oporave. Zato je potrebno da država pre svega napravi kriterijum za deljenje pomoći – napominje Đogović.
Da li su možda neophodne i dodatne poreske olakšice da im se olakša poslovanje?
– Time mogu da se bave lokalne samouprave, da ih oslobode određenih parafiskalnih nameta, na određeni vremenski period – dodaje on.
Kao veliki problem u celoj priči Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku vidi činjenicu da država već dve decenije odbija da uvede progresivno oporezivanje zarada.
– Sem toga imamo problem i s parafiskalnim nametima jer ih je previše. Zato bi za državu bilo mnogo bolje da ukine dve trećine tih nameta i uvede progresivno oporezivanje zarada. Možda bi bilo dobro da čak i za jedan do dva odsto poveća PDV, kao što su to uradile mnoge države oko nas, ali da sva ostala opterećenja poslovanja ukine. Tako bi firme mogle da rade normalnije i imale bi manje troškove poslovanja – ističe Rajić i dodaje da je pomoć države pojedinim privrednim granama i dalje potrebna.
– Iako ima pomaka u automobilskoj i metalskoj industriji, blagi porast proizvodnje primetan je i u tekstilnoj, ipak, postoje grane gde je rast ispod nivoa iz 2019. To samo znači da će cele ove godine proizvodna aktivnost biti na nižem nivou nego pre pandemije, pa ćemo tek u proleće 2022. početi da se vraćamo na predkrizni nivo, pod uslovom da se ne pogorša epidemijska situacija – smatra Rajić.
Izvor: Politika, Marija Brakočević, 15.06.2021.Naslov: Redakcija