PREDLOG ZAKONA O NAUCI I ISTRAŽIVANJIMA: Omogućeno da naučnike angažuju u nastavi fakulteti i inovacioni centri, dok će oni na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva

Predlog zakona o nauci i istraživanjima koji je tokom javne rasprave podigao prašinu jer je deo stručnjaka smatrao da će oko 1.700 istraživača angažovanih na fakultetima i u inovacionim centrima ostati bez posla, pre nekoliko dana je utvrdila Vlada Republike Srbije, a krajem meseca očekuje se da će ga usvojiti i narodni poslanici. Strah je izazvala glavna novina zakona – ukidanje projektnog finansiranja. Iako je ovaj model finansiranja, koji je podrazumevao da se plate i oprema istraživača obezbeđuju iz državne kase, kritikovan jer nije služio svrsi već da se pretvorio u socijalnu kategoriju, tada je dočekan na nož. Deo naučne javnosti posumnjao je da će njegovo ukidanje poslužiti kao elegantan načinu za otpuštanje određenog broja istraživača.

Da li je Srbija na putu da dobije zakon koji će nakon 15 godina da uvede red u nauku ili je taj pravni akt prečica da istraživači dobiju otkaz?

Državni sekretar za nauku u Ministarstvu prosvete prof. dr Vladimir Popović tvrdi da će istraživači kroz novi, institucionalni način finansiranja biti u boljoj poziciji. Neke od njih će fakulteti i inovacioni centri angažovati u nastavi, ali će svi oni koji su na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva, i to u instituciji u kojoj su i sada. To važi i za istraživače u naučnim zvanjima na fakultetima i inovacionim centrima.

– Istraživači su do sada bili nezaštićeni, nisu imali sigurna primanja. Ovaj zakon im obezbeđuje sigurnost. Oni istraživači koji su na doktorskim studijama dobijaće mesečnu nadoknadu preko resornog ministarstva, što je za neke od njih od pet do sedam godina, a sa druge strane moći će kod Fonda za nauku da konkurišu i sa svojim projektima ostvare dodatan prihod – pojašnjava prof. dr Vladimir Popović i dodaje da još nije poznato koliko će iznositi plata istraživača jer tek predstoji izrada platnih razreda i kataloga radnih mesta.

Na ovaj način, ali i osnivanjem fonda za nauku i zakonom koji reguliše funkcionisanje ove ustanove, stavljena je tačka na gotovo stopostotno siguran prolaz na konkursima za naučnoistraživačke projekte, čime se nije mnogo marilo ni za njihov kvalitet ni opravdanost. Pisci zakona se nadaju da konkursi ministarstva više neće biti način za preživljavanje istraživača, već mesto gde će prolaziti oni najbolji.

– Projekti više neće biti socijalna kategorija, pa će i stopa planova koji će dobijati novac za realizaciju biti daleko manja, ali će zato oni koji dobiju projekat imati ozbiljne materijalne troškove za istraživanje. Trenutno je takva situacija da gotovo svi predloženi planovi dobijaju novac jer je to način da istraživač dobije platu. Takođe, mali broj projekata je bio u interesu države. Sa ovim izmenama koje donosi zakon neće prolaziti svi već samo najbolji, raspisivaćemo konkurse na kojima će projekti morati da odgovore na zadatu temu, pa će zahtevati i partnerstva sa drugim ministarstvima poput odbrane, energetike, ali biće i onih koji će davati slobodu naučnog istraživanja – pojašnjava prof. dr Vladimir Popović.

Neki planovi će novac dobijati iz budžeta, dok je ideja da neke delom podrži i privatan sektor. Upitan koliko je izvesno da će privatnici želeti da finansiraju istraživačke projekte, Popović odgovara da ne očekuje da će se to desiti u oblasti društveno-humanističkih nauka, ali da i te kako očekuje saradnju u tehnološkom razvoju.

– Velika preduzeća prvo su se odricala razvojnog sektora, a mala i srednja nikada ih nisu ni imala. U Fondu za inovacionu delatnost već imamo projekte u kojima privatni sektor daje 30 procenata od vrednosti plana i to nam je dobar pokazatelj da je isto moguće i u Fondu za nauku. To je prepoznala i Svetska banka, koja nam je postala partner na ovom putu, pa je osnivanje fonda za nauku kreditirala sa 42 miliona evra, a kroz IPA fondove očekujemo da bespovratno dobijemo 30 miliona evra. Bez dodatnih sredstava nema reformi – kaže prof. dr Vladimir Popović i dodaje da je u periodu od 2015. do 2019. godine fond za naučnoistraživačku delatnost povećan za skoro 36 odsto. Gledano statistički, u Srbiji je za oko 12.000 istraživača u budžetu izdvojeno oko 19 milijardi dinara, što je oko pet milijardi više nego pre četiri godine.

Pro­šle go­di­ne u Sr­bi­ju se vra­ti­lo 38 na­uč­ni­ka, a kon­kurs Mi­ni­star­stva pro­sve­te za one ko­ji že­le da se vra­te u do­mo­vi­nu i do­pri­ne­su na­uč­noj obla­sti je stal­no otvo­ren. 

– Ži­vot na­uč­ni­ka is­tra­ži­va­ča na za­pa­du je uglav­nom su­rov. Na sta­bil­na fi­nan­si­ra­nja mo­gu da ra­ču­na­ju sa­mo dok im tra­je pro­je­kat, a ako se ne sna­đu na­kon to­ga ni­ko ne ma­ri. Deo njih se vra­ća iz tog raz­lo­ga, ali mo­ram da na­po­me­nem da je reč o ozbilj­nim na­uč­ni­ci­ma ko­ji su dok­to­ri­ra­li na pre­sti­žnim fa­kul­te­ti­ma, a deo pro­sto že­li da bu­de bli­že po­ro­di­ci – ob­ja­šnja­va prof. dr Vla­di­mir Po­po­vić.

Izvor: Vebsajt Politika, Višnja Aranđelović, 12.06.2019.
Naslov: Redakcija