ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Za beneficirani radni staž nema penala za prevremeno penzionisanje. Olakšice za ovu vrstu zaposlenih ogledaju se u sticanju prava na starosnu penziju pre 65. godine života, kao i povoljnijim načinom obračuna penzije pod uslovom da su najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja proveli na mestima sa uvećanim trajanjem

Dok sindikati u Srbiji i dalje vode borbu da se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018 - dalje: Zakon) ukinu penali za prevremeno penzionisanje, pre 65. godine života, zaposleni s beneficijama pitaju šta je s njima. Oni po slovu Zakona odlaze u penziju pre 65. godine, jer su radili na teškim i po život opasnim poslovima pa ih zanima da li će zbog toga morati da budu kažnjeni. Jer, kažu, ima mnogo onih koji su zbog propalih firmi i gubitka posla, dakle, ne svojom voljom, morali da se penzionišu pre 65. godine pa ih država zbog toga danas kažnjava.

U Fondu PIO odgovaraju da se olakšice za ovu vrstu zaposlenih ogledaju u sticanju prava na starosnu penziju pre 65. godine života, kao i povoljnijim načinom obračuna penzije. Oni mogu ranije da ostvare pravo na starosnu penziju, odnosno pre navršenih propisanih godina života (bilo zbog toga što su navršili 45 godina staža osiguranja ili zbog toga što im se snižava starosna granica).

Postoje dve kategorije penzionera koji su pravo na penziju stekli po osnovu rada na mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem.

Oni koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima. Na onim poslovima na kojima posle nekih godina života više ne mogu uspešno da rade, pod uslovom da su na radnim mestima proveli ukupno najmanje 10 godina. Tačnije, ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost.

Stepen beneficija zavisi od težine posla i on se ne računa kada je zaposleni bio na bolovanju. Beneficirani penzioneri imaju veću penziju, s obzirom na to da imaju i više staža, a starosna granica za penziju se snižava u zavisnosti od stepena uvećanja staža. Oni kojima se godina računala 18 meseci starosna granica se snižava najviše do 50. godine života. Zaposlenima kojima se godina računala kao 14, 15, odnosno 16 meseci staža osiguranja, granica se može sniziti maksimalno do 55. godine života.

Međutim, uslov koji je neophodno ispuniti da bi osiguraniku bila snižena starosna granica, jeste da je najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja proveo na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Osim toga postoje i penzioneri koji su pravo na starosnu penziju stekli po osnovu rada na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju – policijski službenici, zaposleni u MSP, pripadnici BIA i VBA... Ova radna mesta vode se kao naročito teška, opasna i štetna za zdravlje. Navedeno se ne odnosi jedino na profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije.

Za osiguranike koji su radili na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, staž se utvrđuje na različit način u odnosu na ostale kategorije osiguranika, a obračun penzije je isti kao i ostalim osiguranicima, s tim što se za obračun ličnog koeficijenta za korisnike penzije, koji su pravo na penziju stekli radom na radnim mestima iz člana 42. Zakona, za obračun penzija uzimaju zarade ostvarene od 1. januara 1996. godine (za ostale osiguranike se uzima od 1. januara 1970. godine), i iznos tako utvrđene penzije uvećava se 20 odsto, shodno članu 79. Zakona.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 16.06.2019.
Naslov: Redakcija