PREDLOG ZAKONA O POJEDNOSTAVLJENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Poslodavac može angažovati sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine i da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na zdravstveno, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti
Pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije uskoro će se naći Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji treba da obezbedi bolji položaj sezonskih radnika i pojednostavi način njihovog prijavljivanja u poljoprivredi putem elektronske platforme.
Primena tog zakona, ukoliko bude hitno usvojen i objavljen u "Sl. glasniku RS" počeće 1. januara 2019. godine.
Zakonom su definisani poslovi na kojima se angažuje sezonski radnik u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a koji imaju sezonski karakter. Tim propisom predviđa se da poslodavac može angažovati sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine i da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na zdravstveno, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Novčana naknada za rad sezonskom radniku, po predlogu, obračunava se i isplaćuje po radnom času i ne može biti manja od minimalne cene rada utvrđene na nivou države. Važno je napomenuti i to da novi zakon predviđa da se radnik za vreme obavljanje sezonskih poslova ne briše iz evidencije nezaposlenih niti mu se obustavlja isplata novčane naknade NSZ-a ukoliko je na nju ostvario pravo zbog privremene nezaposlenosti. Takođe, važno je istaći i da zarada od sezonskih poslova nezaposlenom licu ni na koji način ne ometa pravo korišćenja novčane socijalne pomoći koju ostvaruje u skladu s propisima o socijalnoj zaštiti.
Definiše se da se poslodavcem koji mora da primenjuje propise o sezonskom radu smatra nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a sezonskim radnikom svako fizičko lice koje obavlja sezonske poslove uz novčanu naknadu za rad. Lice mlađe od 18 godina može se radno angažovati pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zasnivanje radnog odnosa radnicima koji još nisu punoletni.
U poljoprivredni sezonci se mogu angažovati samo u određeno vreme tokom godine, i to kada je sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, striža, ispaša i slično. Angažovanje na osnovu tog rada je rad van radnog odnosa.
Poslodavac, odnosno poljoprivrednik, ima zakonsku obavezu da sezonca pre početka rada upozna s poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanim trajanjem radnog angažovanja, odmorima u toku dana, dnevnim i nedeljnim odmorom, visinom naknade za rad, bez pripadajućeg poreza i doprinosa, i rokovima za njenu isplatu. Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, pripada mu odmor u toku dnevnog rada od najmanje pola sata. Poslodavac ima pravo da prekine radno angažovanje sezonaca kada za njegovim radom istekne potreba ili ukoliko on ne radi poslove na zadovoljavajući način. Ako to učini, ima obavezu da mu isplati ono što je uradio pre nego što je do prekida angažovanja došlo.
Osim toga, poslodavac ima obavezu da sezoncu, na njegov zahtev, izda potvrdu koja sadrži podatke o nazivu, sedištu i PIB-u poljoprivrednika, broju gazdinstva. Poslodavac platu sezoncu isplaćuje ili na kraju radnog dana ili na drugi dogovoreni način, ali ona mora biti obračunata po radnom času i ne sme biti manja od minimalne cene rada u Srbiji.
Evidenciona prijava i odjava sezonskih radnika podnosi se elektronskim putem Poreskoj upravi, a poslodavac ima obavezu da angažovanje sezonaca prijavi najkasnije prvog dana angažovanja u kalendarskom mesecu do deset časova pre podne, odnosno između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Poreska uprava ima obavezu da, na osnovu podataka iz evidencione prijave i odjave, Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Donošenje pomenutog zakonskog akta veoma je važno za suzbijanje sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja. Neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu državi, ali i samim zaposlenima. S jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava – kao što su pravo iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, dok, s druge, država ne uspeva da naplati poreze i doprinose. Takođe, kompanije koje posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja u odnosu na svoje konkurente iz sive zone.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 16.06.2018.Naslov: Redakcija