U PRIPREMI NACRT ZAKONA O UPRAVLJANJU RIZIKOM OD ELEMENTARNIH NEPOGODA: USPOSTAVLJANJE EFIKASNIJEG SISTEMA ZAšTITE KRITIčNE INFRASTRUKTURE, PRE SVEGA I KROZ REALIZACIJU AKCIONOG PLANA ZA PRIDRUżIVANJE EU

Posle prošlogodišnjih poplava koje su napravile štetu od milijardu i 700 miliona evra, pokazalo se da je neophodno uspostaviti efikasniji sistem zaštite kritične infrastrukture. Tome bi trebalo da doprinese novi Zakon o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda čiji će nacrt, kako se najavljuje, biti gotov za nekoliko dana.

Direktor Vladine kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, Marko Blagojević, kaže da su počeli da skreću pažnju sa obnove na prevenciju.

"Za prethodnih 20 godina napravljeno je 19 brana za bujične vode. Samo u 2015. biće gotove 23", rekao je Blagojević.

Čak trećina teritorije Srbije je pod rizikom od klizišta, zbog kojih su oštećene mnoge saobraćajnice.

Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije, Đorđe Babić, rekao je da ulaganje u sistem zaštite i spasavanja u celini, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno.

On je naglasio da je procena zaštite kritične infrastrukture jedno od najbitnijih poglavlja, budući da je Srbija u poplavama pretrpela velike štete i razaranje u kritičnoj infrastrukturi, pre svega u energetskom sektoru.

"Činjenica je da mi za sada još uvek nemamo kompletiranu pravnu regulativu oko zaštite kritične infrastrukture. To je naša obaveza i na tome ćemo raditi pre svega i kroz realizaciju akcionog plana za pridruživanje EU i za poglavlje 24, gde je definisano sve što moramo uraditi u narednom periodu", rekao je Babić.

Svetski standard je jedan prema sedam. Ako se uloži jedan dinar u preventivu, biće zaštićena sedam puta vrednija imovina.