UREDBA O ADRESNOM REGISTRU: Izradu elaborata o adresnom registru nije započelo 80 opština
Od oko 190 lokalnih samouprava u Srbiji, samo njih 53 su do sada izradile elaborat o adresnom registru, 35 ga trenutno izrađuje, a njih 80 još nije ni počelo. Upravo je zato predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić uputila pismo lokalnim vlastima da ubrzaju proceduru i omoguće da oko tri miliona građana u naredna četiri meseca konačno dobije adresu i kućni broj.
Rešavanjem ovog višegodišnjeg problema mnoge nepokretnosti biće zavedene u knjige i za njih će se plaćati porez lokalnom budžetu, a biće olakšan i posao javnim službama, hitnoj službi i policiji.
Prema rečima Vukašina Grozdića iz kabineta premijerke Ane Brnabić, mnoge lokalne samouprave nisu imenovale ulice, iako im je Republički geodetski zavod izradio elaborat. RGZ elaborate postavlja na sopstveni server, tako da se ceo proces radi elektronski, bez razmene papira. Na taj način je ceo proces digitalizovan i ostvarena je direktna ušteda u budžetu od osam miliona dinara.
- Lokalne samouprave imaju slobodu da, ukoliko žele, ostane naziv koji postoji u narodu a nije zaveden, odnosno da se zvanično prihvati, ili da damo novo ime - kaže Grozdić. - Procedura bi trebalo da traje oko 45 dana, ali je u praksi to mnogo duže. Kada opština dobije elaborat, formira se komisija koja "prolazi" kroz svaku ulicu i daje saglasnost, a onda se predlozi šalju u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje ih odobrava ili ne odobrava. Na kraju se saziva skupština i donosi odluka o novim nazivima ulica.
Prema rečima Grozdića, od 53 mahom vojvođanske lokalne samouprave za koje je RGZ do sada izradio elaborate uličnih sistema, samo su Mali Zvornik, Kikinda i Bački Petrovac imenovali ulice. Ostali su u proceduri, dok Inđija, Stara Pazova, Irig, Vrbas, Sremski Karlovci, Titel, Apatin, Žitište, Sečanj, Novi Bečej, Kovačica i Pančevo još nisu ni preuzeli elaborate.
Veliki broj državnih i lokalnih organa i službi kreirao je interne registre adresa kako bi mogli da komuniciraju sa strankama, ali ovakva situacija onemogućava ažuriranje podataka. Kao posledica toga, u različitim evidencijama mogu se za isto fizičko ili pravno lice pojaviti različite adrese.
- Posle ažuriranja podataka u registru na celoj teritoriji, postojaće jedinstven registar koji će svi organi biti u obavezi da koriste i koji će se centralizovano voditi i ažurirati - kaže Grozdić. - Ilustracije radi, da su podaci o adresama ažurni ne bismo imali redove za zdravstvene kartice, jer bi svim građanima bile dostavljene na kućnu adresu.
Posle digitalizacije ulica i kućnih brojeva, krajem 2018. godine biće raspisana javna nabavka za sve table sa imenima ulica i kućnim brojevima u Srbiji. Obeležavanje će trajati od novembra 2018. do maja 2019. godine.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 10.05.2018.Naslov: Redakcija