ZAKON O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Dobrovoljni davaoci krvi kritikuju novi Zakon, jer uvodi polovičnu bezbednost snabdevanja krvlju i uspostavlja komercijalno poslovanje proizvodima koji se dobijaju iz krvi i plazme dobrovoljnih davalaca

Nedavno usvojeni Zakon o transfuzijskoj medicini ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 - dalje: Zakon) uvodi polovičnu bezbednost u ovoj oblasti, jer se ne odnosi na lekove i proizvode dobijene iz plazme, a otvara mogućnost za legalizovanje trgovinom proizvoda od krvi, kaže predsednik Humanitarnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada Stevan Požega.

Dopise sa primedbama Požega je slao pre usvajanja Zakona i Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i brojnim ustanovama i institucijama, ali nije bilo nikakvih reakcija, niti izmena.

"Osnovni cilj ovog Zakona jeste uspostavljanje sistema snabdevanja zdravstva Srbije bezbednom krvi. Sistem se uspostavlja po međunarodno prihvaćenim normama samodovoljnosti jedne zemlje u snabdevanju svoje populacije krvlju, delovima krvi i proizvodima koji imaju za sirovinski osnov krv u okviru dobrovoljnog, anonimnog i neplaćenog davalaštva krvi. Zakon uvodi polovičnu bezbednost, jer se ne odnosi na proizvode dobijene iz krvi, niti na plazmu dobrovoljnih davalaca, što je navedeno u Članu 2 Stav 2. Zakon ovim članom ne samo da uvodi polovičnu bezbednost snabdevanja krvlju, već i uspostavlja komercijalno poslovanje proizvodima koji se dobijaju iz krvi i plazme dobrovoljnih davalaca", kaže Požega.

On podseća i na podatke koje je i ranije iznosio, kako naša država godišnje baci, odnosno uništi i do 40.000 litara humane plazme, a uvozi lekove napravljene od krvne plazme, što nas svake godine košta oko 25 miliona evra.

"Dosadašnji napori farmaceutskih kuća da se ugasi Nacionalni centar za preradu plazme, te da našu plazmu šaljemo na "obradu" u inostranstvo i da kupujemo gotove proizvode, ovim Zakonom dobijaju kulminaciju", navodi Požega i dodaje da će pitanje produkata krvne plazme biti određeno Zakonom o farmaceutskoj delatnosti, čime će biti legalizovana trgovina plazmom i lekovima dobijenim od nje.

Prema Požeginim rečima, Nacionalni centar za frakcionisanje krvi nije zvanično ugašen, ali posle ovog Zakona to lako može da se desi.

"Pre desetak godina proizvodili smo 17 lekova od krvne plazme, a sada jedva tri. Na jednom sastanku u Novom Sadu to je potvrdio i vršilac dužnosti direktora Instituta za transfuziju krvi Srbije Gradimir Bogdanović. Godinama tvrdimo da lekovi od krvne plazme koji se uvoze nisu bezbedni i niko nas do sada nije demantovao, ali ništa nije ni preduzeto po tom pitanju. Ti lekovi se dobijaju od krvne plazme iz Afrike, koja se pomeša. Nijedan proizvođač tih lekova ne daje garanciju da su oni 100 posto bezbedni. Tu nema kontrole i nema garancije", ispričao je Požega.

Kako je naveo, u Austriji postoje dva centra za frakcionisanje krvi u kojima se prave lekovi od plazme. U jednom od njih se prerađuje samo plazma od domaćih davalaca, koja ostaje u Austriji, a u drugom se prerađuje krv iz inostranstva i ti lekovi se izvoze. Požega kaže kako se ukazivanjem na ove nedostatke i manjkavosti dobrovoljni davaoci bore za zdravlje građana.

Stevan Požega je dobrovoljno i neplaćeno dao krv više od 200 puta i kaže da su u ovom Zakonu, koji se temelji na dobrovoljnom davalaštvu, dobrovoljni davaoci spomenuti samo u kaznenim odredbama.