POREZI I DOPRINOSI NAJVEĆA PREPREKA PRIVREDNOM RAZVOJU

Privrednici u Srbiji ne prave veliku razliku kada ocenjuju uslove poslovanja na nacionalnom nivou i u opštini u kojoj posluju. U oba slučaja, više od polovine smatra da je poslovna klima osrednja, a između trećine i četvrtine – da su uslovi za razvoj biznisa loši.

Jedan od bitnih razloga za takav stav leži u činjenici da među najvećim preprekama za poslovanje vide pitanja iz nadležnosti republičke vlasti. Kao prvi problem čak 69 odsto privrednika ističe visok porez i doprinose na zarade. Slede visok PDV, nedostatak novca za ulaganje (33 odsto), komplikovana birokratija i siva ekonomija, pokazalo je istraživanje stavova privrede na lokalu koje je u februaru ove godine sproveo NALED uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru projekta "Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP-a".

NALED i RAS su kroz taj projekat, u cilju jačanja kapaciteta gradova i opština za rad s privredom, organizovali niz obuka, među kojima su izgradnja odnosa s poslovnom zajednicom, podrška početnicima u biznisu, podrška novim ulaganjima, saradnja s drugim opštinama, promocija privrede, investicija i lokalne samouprave. Obuke je uspešno prošlo 22 šefova i zaposlenih u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj u 18 lokalnih samouprava.

Na pitanje koje bi im olakšice bile najkorisnije i imale najveći efekat na razvoj privrede, ispitanici ističu poreske olakšice, podsticaje za ulaganja u osnovna sredstva i podsticaje za zapošljavanje, kao i podsticaje na lokalu u vidu izuzeća ili smanjenja taksi i naknada. Iako lokalne samouprave pokušavaju da izađu u susret zahtevima i obezbede novac u budžetu, čak 94 odsto privrede priznaje da te podsticaje dosad nije koristilo (83 procenta nije koristilo olakšice koje nude nacionalne institucije).

Teme koje zanimaju privrednike i o kojima žele da razgovaraju s lokalnim samoupravama uglavnom se tiču finansija, kao što su podsticaji, visina lokalnih taksi i naknada, plan budžeta za narednu godinu i cene komunalnih usluga. Međutim, istraživanje je pokazalo da privrednici retko kad imaju inicijativu po tim i drugim pitanjima od značaja za poslovni ambijent – čak 91 odsto privrednika priznaje da nikada nije uputilo nijedan predlog na adresu lokalne samouprave, pet odsto jeste ali bez ikakvog efekta, a preostala tri odsto je imalo sreće da nešto predloži i da njihov predlog bude usvojen. S druge strane, ti podaci govore da lokalna samouprava na kraju usvoji gotovo 40 odsto od svih predloga koje privreda podnese. Problem je što je samo osam procenata privrede zainteresovano ili spremno da nešto predloži.

– Jasno je da je potrebno razvijati mehanizme koji će privrednicima olakšati komunikaciju s lokalnom samoupravom – kaže potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić, koji je i gradonačelnik Pirota, grada koji je učestvovao u projektu "Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP-a".

Kada je reč o zadovoljstvu saradnjom s institucijama na lokalnom nivou, interesantno je da je privreda najzadovoljnija odnosom koji ima s javnim komunalnim preduzećima. Čak 71 odsto privrednika naglašava da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno saradnjom s tim delom javnog sektora. Pozitivnu ocenu više od polovine ispitanika imaju i odeljenja za urbanizam zadužena za izdavanje građevinskih dozvola i direkcije za izgradnju.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Urošević, 16.05.2017.
Naslov: Redakcija