ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA I ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: OKRUGLI STO €� KAKO DALJE?

Problemi u primeni Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

U organizaciji Centra za evroaltantske studije - CEAS, u petak, 15. maja 2015. godine održan je okrugli sto pod nazivom "Zakon o tajnosti podataka - kako dalje?", na kome su učestvovali:

Dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Republike Srbije,

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,

Zlatko Petrović, Grupa za nadzor nad tajnošću podataka, Ministarstvo pravde

Momir Stojanović, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine Republike Srbije i

Jelena Milić, direktor Centra za evroaltantske studije.

Kako je istaknuto na skupu, Zakon o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)treba izmeniti zbog problema u primeni i usaglašavanja sa standardima Evropske unije, jer je postojeći zakon već "zreo" za inoviranje. Reforma te oblasti podrazumeva reformu sistema bezbednosti ustanova i zakonske izmene, edukaciju kadrova, procenu stanja u institucijama i sagledavanje pozitivnih i negativnih iskustava u zakonskoj regulativi.

Poverenik Rodoljub Šabić, rekao je da se zalaže za donošenje novog Zakona ili radikalnu izmenu postojećeg, navodeći da je prilikom donošenja postojećeg ukazivao na potencijalne probleme. Važeći Zakon je imao pretenzije da bude nov i moderan i da u fundament našeg sistema tajnosti unese određene standarde, ali da je za njegovu primenu bilo potrebno donošenje velikog broj podzakonskih akata.

"Od velikog broja akata za koje je rok uglavnom bio jun 2010. ili početak 2011. godine, donet je jedan jedini akt", naveo je Šabić, dodajući da je cilj donošenja Zakona bio da se uspostavi uređen sistem.

Organizovano društvo i država imaju potrebu za funkcionalnim sistemom pravila, koja obezbeđuju kvalitetnu zaštitu i onih podataka, koji iz legitimnih i opravdanih razloga ne mogu biti dostupni javnosti. U osnovi takvog sistema treba da bude zakon o klasifikaciji podataka ili tajnosti podataka, ocenio je Poverenik.

Predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, Momir Stojanović, rekao je da je ključna dilema kako pomiriti rešenja iz Zakona o tajnosti podataka i rešenja iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), navodeći da ima mnogo prostora da se urede i jedan i drugi zakon. On se zapitao kako obezbediti pristup informacijama od javnog značaja u situacijama kada se državni organi, pojedinci ili rukovodioci pozivaju na vitalalni državni i nacionalni interes.

"Neuređen sistem zaštite podataka odražava se na nacionalnu bezbednost, ali i sve druge aspekte svakodnevnog života. Slažem da je neophodno što hitnije donošenje propisa koji uređuju oblast zaštite podataka i podzakonskih akata koji će omogućiti punu primenu zakona", rekao je Stojanović.

Direktor kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, drGoran Matić, podsetio je da je prošlo preko pet godina od usvajanja Zakona o tajnosti podataka, koji se sveo na pitanje posedovanja personalnog bezbednosnog sertifikata, kao ličnog pedigrea i prestižnog momenta u društvu, dok je sve ostalo suvišno i besmisleno. Potreban je sertifikat koji je urađen po evropskom i NATO standardu, za pristup službenoj tajni, koja je zapravo naročito osetljiv podatak o ličnosti.

Direktorka Centra za evroatlanske studije, Jelena Milić, rekla je da je Zakon o tajnosti podataka, usvojen 2009. godine, ali da su probijeni svi zakonski rokovi za njegovu primenu, što ne doprinosi kvalitetnom funkcionisanju sistema bezbednosti.