KRIVIČNI ZAKONIK: Autonomni ženski centar traži uvođenje krivičnog dela - neovlašćeno deljenje intimnih snimaka i slika
Otkad je odbačena krivična prijava protiv N. S. (27), administratora telegram-grupe "Nišlijke", u kojoj se delila osvetnička pornografija, u oktobru prošle godine, broj sličnih grupa naglo je porastao, a neke od njih imaju više desetina hiljada članova!
Zato se Autonomni ženski centar sprema da, po formiranju nove Vlade, obnovi predlog da se u Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) inkorporira novo krivično delo - neovlašćeno deljenje intimnih snimaka i slika. Oni su za peticiju već prikupili 2.000 potpisa građana u okviru kampanje "Zakuni se u zakon". U svom predlogu tražiće da i administratori budu odgovorni, po "komandnoj odgovornosti", za formiranje grupe i deljenje nedozvoljenog intimnog sadržaja, iako ga ne dele sami.
- Dosta žena je potpisalo peticiju jer su, kako su navele, preživele ovu traumu i ne žele da njihove kćerke dožive isto - kaže Vanja Macanović iz AŽC. - U pitanju je ozbiljan problem koji je eskalirao pojavom društvenih mreža i platformi, a odbacivanje krivične prijave protiv administratora grupe "Nišlijke" dalo im je vetar u leđa.
Oni koji su protiv uvođenja novog krivičnog dela dele se na tri grupe, kaže Vanja Macanović: na nasilnike, na one koji misle da se "ne može sve urediti zakonima" i pravnike koje veruju da takvo krivično delo već postoji.
- Tačno je da je zakonom sankcionisano neovlašćeno objavljivanje snimaka i fotografija, ali to delo se goni po privatnoj tužbi i izuzetno je komplikovano. Gotovo je nemoguće dokazati ga, jer, za razliku od države, privatni tužilac nema alate da utvrdi sa kog lažnog profila i IP adrese je delo učinjeno. Osim toga, postupak je skup, a ako ga izgubite, plaćate i sudske troškove onom kog ste tužili - objašnjava ona.
Policija, kada neko prijavi da je žrtva osvetničke pornografije, odnosno zloupotrebe intimnih slika i snimaka, po pravilu upućuje tu osobu na privatnu tužbu. AŽC preporučuje da se one ipak obrate i organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, da bi dobile korisne savete u vezi sa prikupljanjem dokaza i sastavljanjem pismena za sud.
SHARE Fondacija i partnerske organizacije razvile su prošle godine alat "Sajber intima", koji pomaže žrtvama zloupotrebe intimnih snimaka. Na njihovom sajtu se objašnjava da se osvetnička pornografija kod nas obično procesuira u okviru dela proganjanje, ucene, polno uznemiravanje i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, ali sa malo uspeha, jer je teško dokaziva.
- Zlostavljanje posredstvom vizuelnog sadržaja (osvetnička pornografija) je kad neko bez pristanka objavljuje i deli tuđe seksualne slike ili snimke. Neretko je namera izvršioca da izazove javno poniženje, strah ili uznemirenost. Nema veze da li su intimni snimci nastali dobrovoljno ili su snimljeni tajno, niko nema pravo da ih deli bez pristanka. Na internetu je teško utvrditi odakle je sporna objava krenula, a snimci se mogu umnožavati nebrojeno puta. Popularne čet aplikacije, društvene mreže i forumi često su u vlasništvu globalnih korporacija od kojih nije lako zahtevati zaštitu ličnih prava - navode u SHARE Fondaciji.
Za one koji se ipak odluče da potraže pravdu na sudu, preciziraju potrebne korake. Prvi je "dokumentuj", odnosno čuvaj informacije o objavljenom materijalu kao dokaz. Drugi korak je "prikupi dokaze", što podrazumeva snimak ekrana i stranice sa nedozvoljenom objavom. Treći je "prijavi sajtu". Naime, većina onlajn platformi ima standardnu formu za prijavu nedozvoljenog sadržaja, a oštećena osoba može i direktno da pošalje mejl sa zahtevom da se sadržaj ukloni. Četvrti korak je "podnesi krivičnu prijavu". U Srbiji je za sajber kriminal nadležno Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. I poslednji korak je "zovi nas u pomoć", gde sugerišu da se oštećene osobe obrate bilo njima, bilo nekoj od ženskih organizacija za psihosocijalnu podršku u prevazilaženju traume.
Veliki broj zemalja poznaje osvetničku pornografiju u zakonu, a od suseda sankcionišu je Hrvatska i Crna Gora.
Prikazivanje pornografskog sadržaja kod nas je inkriminisano kao zasebno krivično delo samo u odnosu na maloletnike, članom 185 Krivičnog zakonika. To znači da je opšteprihvaćen stav kako krivičnopravnoj intervenciji nema mesta kada su u pitanju punoletni. Punoletnim licima zaštita se eventualno može pružiti kroz odredbe člana 145 KZ, odnosno kroz krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka. Zato treba razmisliti da li je opravdano pružiti krivičnopravnu zaštitu punoletnim licima kroz zasebno krivično delo - kaže advokatica Jelena Stojić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 15.04.2024.
Naslov: Redakcija