PRAVILNIK O KAKAO I ČOKOLADNIM PROIZVODIMA NAMENJENIM ZA LJUDSKU UPOTREBU: Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Primena novih pravila počeće 1. jula 2020. godine
Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom Pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima namenjenim za ljudsku upotrebu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2019 - dalje: Pravilnik).
Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Ovo je pravilo za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula 2020. godine.
- Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv jer uvek postoji pritisak proizvođača, sama praksa će pokazati kako će to da funkcioniše. Same analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči oko kvaliteta čokolade. Pored donošenja novog Pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem - izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.
Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica i skrob.
Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od pet odsto mase gotovog proizvoda.
Stručnjaci kažu će ovaj Pravilnik da pomogne i domaćim proizvođačima koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme "Candy D" iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.
- Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40 odsto kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do pet odsto, drugi da ta granica bude do sedam odsto. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter - kaže Mitrović. Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.
- Čokolada -
Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35 odsto ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto suvih nemasnih kakao-delova.
- Čokolada za jelo i kuvanje -
Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40 odsto ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18 odsto suvih nemasnih kakao-delova i najmanje sedam odsto dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.
- Mlečna čokolada -
Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži:
1) najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova;
2) najmanje 14 odsto suve materije mleka;
3) najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova;
4) najmanje 3,5 odsto mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda;
5) najmanje 25 odsto ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.
Novim Pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.
Izvor: Vebsajt Blic, Aleksandar Latas, 14.04.2019.Naslov. Redakcija