ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: ROK ZA SAčINJAVANJE POPISA NEZAKONITO IZGRAđENIH OBJEKATA JE 12 MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, TJ. 27. NOVEMBAR 2016. GODINE. STRUčNJACI SMATRAJU DA JE NEOPHODNA IZMENA ZAKONSKE ODREDBE "NEPOZNATI INVESTITOR", JER SE ZA SVAKI OBJEKAT ZNA KO JE DOBIO GRAđEVINSKU DOZVOLU

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) usvojen je pre pet meseci, a nadležni tvrde da je ovoga puta država rešena da stavi tačku na bespravnu gradnju. Od ozakonjenja očekuju prihod od oko 10 milijardi dinara, koji će biti uložen u infrastrukturu. Rok za ozakonjenje je 27. novembar 2016. godine.

U šabačkom kraju ozakonjenje nelegalnih objekata podeljeno je na 13 zona. Rešenja o rušenju građevinski inspektori najpre uručuju onima koji su nelegalno gradili u gradskoj zoni.

"Prema sadašnjem planu, sela bi trebalo da dođu na red tek u septembru, oktobru. Najčešći problemi sa kojima se susrećemo jesu i sam otpor naših sugrađana koji ne žele da sarađuju sa komisijom za popis", ukazuje načelnica Odeljenja za urbanizam u Šapcu, Jelena Jekić.

U Beogradu, većina investitora je nelegalno gradila na zemljištu u javnoj svojini, a da se pritom ne zna ni ko su.

"Ako imamo situaciju da je kompletna zgrada ozidana na javnoj površini, gde investitor ne postoji ili ne mogu da ga nađu, vlasnici stanova bi trebalo da obrazuju skupštinu stanara i na taj način ulaze u proceduru ozakonjenja, s tim što je ona tada malo komplikovanija i traži više dokumenata", objašnjavaju u jednom beogradskom projektnom birou.

U Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove kažu da oni ne istražuju ko je nosilac građevinske dozvole ili investitor nelegalno izgrađene zgrade, već da samo postupaju na osnovu zahteva za ozakonjenje.

"To znači da se na osnovu dokumentacije koju on prilaže, to je kopija plana, izvod iz lista nepokretnosti i geodetski snimak, donosi rešenje da zemljište pod objektom predstavlja zemljište za redovnu upotrebu. Na taj način se stvara preduslov za dalje korake da se kasnije to zemljište njemu otuđi", napominje sekretar za imovinsko pravne poslove u Beogradu, Slavica Savčić.

Međutim, stručnjaci smatraju da u Zakonu mora da se promeni odredba "nepoznati investitor" jer se, naglašavaju, zna ko je dobio građevinsku dozvolu za svaki objekat.

"Ako je objekat u celosti nelegalan i ako je izgrađen na javnoj svojini, onda po sadašnjem Zakonu opština mora sama od sebe, što je interesantna konstrukcija, da kupuje plac za takvu zgradu, tj. da ga kupi u ime i za račun nepoznatog investitora da izvrši deponovanje sredstava na poseban račun opštine. Jedino na taj način može da se vrši ozakonjenje tj. donošenje zbirnog rešenja za celu zgradu", ističe građevinski konsultant, Simo Stokić.

Tek posle toga, vlasnici stanova mogu da ozakone stanove i plate opštini sredstva koja je ona izdvojila za ozakonjenje zgrade. Poreska uprava određuje cenu zakupa javnog zemljišta na kome je izgrađen objekat, a ona je za svaku gradsku zonu različita.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Vukosavljević i Nenad Tomašević, 16.04.2016.
Naslov: Redakcija