UVOĐENJE KOL-CENTRA ZA BRANIOCE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI: KOL-CENTAR ADVOKATSKE KOMORE, KOJI POZIVAJU SVI DRżAVNI ORGANI, OBEZBEDIO BI PRAVIčNU I JAVNU PROCEDURU KOD POSTAVLJANJA BRANILACA PO SLUżBENOJ DUżNOSTI SA JEDINSTVENE LISTE

Na ime službenih odbrana neki advokati za godinu dana od države zarade i po nekoliko miliona dinara, upozoravaju iz Advokatske komore Srbije. Kako stati na put favorizovanju određenih branilaca – Advokatska komora Srbije i OEBS imaju plan.

Policija, tužilac i predsednik suda dužni su da optuženom, koji ostvari pravo na besplatnu odbranu, angažuju branioca po službenoj dužnosti i to po redosledu sa spiska koji dobijaju od advokatske komore. Ipak, dešava se da posle, na primer 25. sa spiska, umesto 26. pozovu recimo 105.

"Interesi mogu biti različiti, počevši od onog najbizarnijeg, recimo angažovanje određenih ljudi da brane po službenoj dužnosti da bi neko ko im je to omogućio sa njima podelio novac. Recimo jedna naša koleginica je za godinu dana po osnovu službenih odbrana u policiji dobila 22 miliona dinara", kaže predsednik Advokatske komore Srbije, Dragoljub Đorđević.

Žarko Marković iz Misije OEBS-a u Srbiji ističe da motiv može biti i to da se dobije strana u postupku koja neće za organ postupka, tužilaštvo i policiju, praviti prevelike probleme, odnosno "previše izgarati u odbrani svog klijenta" nego omogućiti relativno jednostavan tok postupka i u konačnoj instanci osudu.

Da li u saradnji branioca po službenoj dužnosti i predsednika sudova ima elemenata krivičnog dela, Visoki savet sudstva nije proveravao. Nisu podnošene prijave uprkos tome što je poslednji izveštaj iz 2013. godine pokazao da su neki predsednici sudova kršili propise, pojedinim advokatima davali više desetina predmeta, a drugima najmanje po jedan.

"Krivično delo je ukoliko imamo nekog dogovora između predsednika suda i advokata da se neko favorizuje, pa da imamo usluge i protivusluge, to bi bilo krivično delo, a ovo je samo nedomaćinsko poslovanje koje bi trebalo da bude sankcionisano time da taj predsednik eventualno odgovara disciplinski, bude razrešen ili da ne bude kasnije izabran", rekao je predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i dodaje da još nije bilo takvih slučajeva.

Prostor za zloupotrebe trebalo bi da smanji mehanizam na kome rade Advokatska komora Srbije i OEBS. U nekim mestima to je već praksa.

Primer je advokatska zajednica Novog Pazara gde su se dogovorili predsednici Osnovnog i Višeg suda, viši i osnovni javni tužilac i advokatska zajednica zajedno sa Policijskom Upravom da drže jedan dežurni telefon na koji se javlja neko od članova advokatske zajednice i onda on raspodeljuje predmete po listi, svi imaju uvid u podatke o tome ko je koji predmet dobio i koliko predmeta.

Kol-centar advokatske komore sa dežurstvom od 24 sata dnevno, koji će sa jednog mesta pozivati branioce po službenoj dužnosti, bilo da ih traži tužilac, inspektor policije ili sudija, obezbedio bi pravičnu i javnu proceduru kod postavljanja branilaca po službenoj dužnosti. Jedinstvena lista advokata nalaziće se na jednom mestu, a postupak postavljanja branilaca će biti kontrolisan.Niko ne sme biti preskočen i niko ne može biti favorizovan od suda, tužilaštva ili policije.

Softver bi omogućio da se strogo poštuje redosled pozivanja advokata sa liste. Kompjuter bi snimao svaki razgovor sa operaterom. Evidentirao bi vreme i trajanje poziva, uz mogućnost da sledeći sa liste bude pozvan tek ako se prethodni advokat ne javi. Takođe, biće zabeleženo i kada se advokat javi na telefonski poziv ali odbije da prihvati odbranu po službenoj dužnosti i navede razlog. Opravdani razlozi uvek postoje, ali ako bi jedan advokat često odbijao da se odazove na poziv za odbranu po službenoj dužnosti, mogao bi da bude i brisan sa jedinstvene liste.

Čeka se da bude gotov softver koji treba da omogući beleženje i snimanje svakog razgovora, kao i da svi sudovi i tužilaštva u Srbiji prihvate ovakav model postavljanja branilaca po službenoj dužnosti.