ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Razlozi za pokretanje prinudne likvidacije privrednog društva

Agencija za privredne registre (APR) objavila je obaveštenja za 3.609 privrednih društava kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje više nije moguće otkloniti.

Po isteku trajanja ovih obaveštenja (nakon 30 dana), registrator privrednih subjekata će po službenoj dužnosti doneti akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije privrednog društva, odnosno objaviti oglas o prinudnoj likvidaciji i istovremeno prevesti društvo u status “u prinudnoj likvidaciji”.

“Oglas koji se objavljuje u neprekidnom trajanju od 60 dana sadrži datum objave, poslovno ime i matični broj društva, kao i razlog prinudne likvidacije. Uz poslovno ime društva obavezno se dodaje oznaka: “u prinudnoj likvidaciji”. Po isteku trajanja oglasa registrator će, u daljem roku od 30 dana, doneti pojedinačne akte o brisanju, na osnovu kojih će obrisati privredna društva iz Registra privrednih subjekata”, naveli su iz APR-a.

Kada je reč o prinudnoj likvidaciji, postupak može biti pokrenut zbog nekoliko razloga. Između ostalog, ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana.

Takođe, ukoliko dođe do zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti tog akta. Razlog može biti i oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti ili ako je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva.

Još jedan od razloga pokretanja prinudne likvidacije može biti i ako društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca.

Razlog za brisanje može da bude i ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može da preduzima nove poslove već samo da završava započete, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i prema zaposlenima.

Za vreme prinudne likvidacije ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra. Svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju. Takođe, ne mogu se registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata i Centralnom registru.

Ako Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre nađe da postoje razlozi za otpočinjanje postupka prinudne likvidacije prvobitno ostavlja rok privrednom društvu u kojem se mogu otkloniti pomenuti razlozi. Ukoliko društvo propusti ovaj rok i ne postupi po uputima Agencije za privredne registre, postupak je kasnije nepovratan.

Jednom kada se započne proces prinudne likvidacije i propuste se ostavljeni rokovi nije ga moguće obustaviti, odnosno postupak obavezno vodi do brisanja društva iz registra.

Jedno od čestih pitanja vlasnika privrednih društava je šta se dešava sa imovinom nakon prinudne likvidacije i brisanja iz registra.

Advokat Mina Petrović kaže da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

“Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata članovi tog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine. Ono u čemu se razlikuju posledice okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije je činjenica da nakon okončanja prinudne likvidacije kontrolni član d.o.o. i kontrolni akcionar odgovaraju svojom imovinom neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra u periodu od tri godine. U slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi d.o.o. i a.d. odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra”, zaključuje Petrović.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 16.01.2024.
Naslov: Redakcija