ZAKON O RUDARSTVU I GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA: Neophodna izmena propisa, radi povećanja rudne rente
"Rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam posto, to je zastrašujuće malo. To je jedini naš ugovoren i stabilan prihod. U drugim zemljama je taj procenat uvek dvocifreni", kaže za Novu konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od 70 lokacija na kojima se vrše istraživanja i priprema iskopavanje ruda. Sa takvim bogatstvom treba pažljivo.
- Bilo bi pametno promeniti propise i povećati procente. Trebalo bi pripremiti veće tarife, ako mislimo da imamo koristi od rudarstva - kaže on.
- Bilo bi pametno da je napravljen tim, nije trebalo sve ostaviti u rukama ministarstava. Trebalo je i da se napravi jedna studija - iz toga bismo utvrdili koliko bi nam ekonomski bilo ili ne bi bilo korisno. Ukoliko bi se u tu studiju ubacile i posledice, onda bi i te posledice trebalo staviti u naše rashode. Ako je ta naknada od tri do sedam posto - da li na ta naknada pokriva išta, ili ćemo morati još ponešto mi da uradimo sa našim novcem? - objašnjava sve propuste i postavlja pitanja Kovačević.
Odnosom prema rudnom bogatstvu u Srbiji nije zadovoljan ni ekonomista Dušan Nikezić.
- Sa Rio Tintom danas ne bi imali problem da nije 2015. godine promenjen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i uveden automatizam, po kojem nosilac istražnih prava automatski dobija i pravo da eksploatiše rudno bogatstvo zemlje. Da se to nije desilo, država danas jednostavno ne bi dala Rio Tintu eksploataciono pravo jer se predloženim modelom eksploatacije uništava životna sredina, a ova australijska firma bi ostala vlasnik rezultata istraživačkih radova, koji su izuzetno vredni i mogla da ih proda državi ili drugom investitoru, pa samim tim ne bi bilo potrebe da im država plaća bilo kakvu naknadu. Na sličan način se ćutalo i o istraženim rezervama bakra i zlata u okolini Bora i bukvalno ih poklonila Kinezima, koji ih danas nemilosrdno eksploatišu, izvoze u Kinu i zarađuju milijarde evra, koje su mogle i morale da ostanu u Srbiji - smatra Nikezić.
Rudna renta u Srbiji i svetu
Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine - rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Rumuniji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.
Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji?
Tako što od uplaćene rudne rente - 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija