ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Rudarenje je dozvoljeno, ali istovremeno se Zakonom naglašava da se na rudare u pogledu izrudarene digitalne imovine ne primenjuju odredbe ovog Zakona. Rudari slobodno mogu raspolagati takvom imovinom, međutim ukoliko koriste usluge pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom na njih će se primenjivati odredbe Zakona koje se odnose na korisnike digitalne imovine

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 - dalje: Zakon), čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine.

Na nivou EU još ne postoji jedinstvena regulacija ove oblasti, već samo predlog uredbe Evropske komisije kojom se reguliše digitalna imovina. Ipak za sada su se izdvojile države koje crypto/blockchain prijateljske – Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta. Da li usvajanje Zakona znači će i Srbija postati sledeći kripto raj zavisi od dosta faktora, od kojih je zakonska regulacija samo jedan od njih.

Istovremeno sa usvajanjem Zakona, svedoci smo novog rasta vrednosti cene Bitkoina koji je prešao 40.000 američkih dolara (12.01.2021. vrednost pala na oko 35.000 američkih dolara), čime je interesovanje za svet virtuelnih valuta veće nego ikada.. Međutim, za razliku od divlje vožnje i hajpa od kraja 2017. godine kada je Bitkoin dostigao vrednost od 20.000 američkih dolara, čini se da je sada tržište za nijansu zrelije, da je sve više institucionalnih investitora, da se intenzivno radi na izgradnji digitalne infrastrukture, a kao jedan od glavnih razloga za zrelije tržište izdvajamo pravnu sigurnost.

Kako je Nacrt sadržao svega 70-ak članova, a Zakon sadrži 146 članova, jasno je da je u postupku javne rasprave dodato dosta članova u finalni tekst Zakona, čime je detaljnije regulisana sada već zakonska materija oblasti digitalne imovine. Zanimljivo je i da su 01.01.2021. godine stupile na snagu izmene i dopune glavnih poreskih zakona kojima se digitalna imovina po prvi put uvodi u srpski pravni okvir kao oporeziva kategorija.

- Koje su to najznačajnije novine Zakona u odnosu na Nacrt? -

Pre svega, Zakon za razliku od Nacrta koji je bio prevashodno okrenut pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom (za koje se radi transparentnosti i veće pravne sigurnosti Zakonom uvodi poseban registar), uvodi i posebnu kategoriju korisnika digitalne imovine koje označava kao fizičko lice, preduzetnika ili pravno lice koje koristi ili je koristilo uslugu povezanu s digitalnom imovinom ili se pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom obratilo radi korišćenja te usluge.

Na ovaj način korisnicima se priznaju određena prava i obaveze u situaciji kada koriste usluge pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom (slično pravnom režimu i zaštiti koju potrošači uživaju prilikom kupovine roba i usluga sa posebnim osvrtom na zaključivanje ugovora preko interneta) čime se uspostavlja pravna sigurnost i poverenje da privreda, ali i građani koriste navedene usluge što do sada nije bio slučaj usled postojanja svojevrsne sive zone u kojoj digitalna imovina nije bila zabranjena, ali nije ni bila regulisana. Takođe, ova novina omogućava i poreko regulisanje te kategorije.

Zakon takođe definiše i imaoca digitalne imovine kao korisnika digitalne imovine, ali i kao lice koje je steklo digitalnu imovinu nezavisno od poslovnog odnosa uspostavljenog s pružaocem usluga povezanih s digitalnom imovinom ili transakcije izvršene preko tog pružaoca. Zakon kao eksplicitan primer navodi lice koje je steklo digitalnu imovinu rudarenjem (mining). Rudarenje je dozvoljeno Zakonom, ali istovremeno se Zakonom naglašava da se na rudare u pogledu izrudarene digitalne imovine ne primenjuju odredbe ovog Zakona. Rudari slobodno mogu raspolagati takvom imovinom, međutim ukoliko koriste usluge pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom na njih će se primenjivati odredbe Zakona koje se odnose na korisnike digitalne imovine.

Možda i najveću pogodnost koju Zakon donosi za startap kompanije iz Srbije predstavlja crowdfunding, uporednopravno posmatrano inovativan i veoma važan institut prikupljanja kapitala za male i srednje kompanije. Naime, Zakon kao i Nacrt navodi da radi prikupljanja kapitala, izdavaoci mogu da izdaju digitalne tokene koji nemaju odlike akcija, niti su zamenjivi za akcije pod uslovom da ukupna vrednost izdatih tokena za godinu dana ne pređe iznos od 3.000.000 evra.

Navedena mogućnost predstavlja sjajnu priliku za izdavanje kao i sekundarno trgovanje tokenima (prevashodno imajući u vidu visoke troškove i komplikovane procedure za izdavanje i sekundarno trgovanje finansijskih instrumenata), ali smatramo da je pred nama još dug put dok ova mogućnost u potpunosti ne zaživi u praksi. Naime, za uspešno i bezbedno izdavanje, ali i trgovanje tokenima potrebna je odgovarajuća infrastruktura, a u Srbiji trenutno postoji samo jedna crowdfunding platforma (a o infrastrukturi za sekundarno trgovanje, da ni ne govorimo). Ovim putem pozivamo i podstičemo sve zainteresovane aktere da se uključe u izgradnju odgovarajuće infrastrukture za poslovanje sa digitalnom imovinom, jer bez adekvatne infrastrukture kao jednog od stubova, nema ni razvijene industrije.

Postoje indicije da je jedan od razloga donošenja Zakona i najavljena saradnja Beogradske berze i poznate blokčejn platforme Funderbeam. Funderbeam je već ušao u Hrvatsku i Makedoniju i najavljeno je proširenje aktivnosti i na Srbiju.

Zakon zadržava ustanovljenu podelu iz Nacrta po kojoj su nadzorni organi Narodna banka Srbije (NBS) nadležna za pitanja koja se odnose na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, a s druge strane Komisija za hartije od vrednosti (Komisija) nadležna je u pogledu digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata.

- Uvedena je mogućnost one stop shop podnošenja zahteva nadzornim organima -

Značajnu pogodnost i osveženje predstavlja i mogućnost da pravno i fizičko lice koje pokreće upravni postupak (npr. podnosi zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira, zahtev za izdavanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom i dr.) može da podnese odgovarajući zahtev(e) putem jedinstvenog veb portala. Ova opcija dosta olakšava blokčejn poslovanje ukoliko isto lice podnosi istovremeno više zahteva o kojima odlučuju i NBS i Komisija i koji su dužni da međusobno razmenjuju informacije pri čemu bi trebalo da se znatno ubrzaju i olakšaju postojeće birokratske procedure.

S tim u vezi, veoma značajno pitanje za sve buduće pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom tiče se davanja dozvola kao i vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona. Naime, Zakon navodi da NBS i Komisija neće imati diskreciono pravo prilikom odlučivanja, već da će davati dozvole isključivo ukoliko utvrde da su ispunjeni svi uslovi određeni Zakonom. Pozdravljamo napredak koji je u proteklih nekoliko godina učinjen na polju digitalizacije državne uprave, ali na ovom mestu, postavlja se opravdano pitanje koliko su postojeći kapaciteti državne uprave edukovani i osposobljeni za odlučivanje, ali i nadzor nad osetljivim i novim institutima poput digitalne imovine.

Odgovor na ovo pitanje ćemo morati da sačekamo do početka primene Zakona, a do tada skrećemo pažnju da bi bilo mudro raditi na sveopštem povećanju svesti o značaju i benefitima koje tehnologija može da donese pri čemu možemo pogledati i primere drugih država. Kao primer vizionarskog pogleda i modela na koji se možemo ugledati, ističemo Maltu koja je još 2016. godine uspostavila radnu grupu za izradu zakonodavnog okvira vezanog za digitalnu imovinu koji je usledio 2018. godine, čime je Malta sebe pozicionirala kao jednu od najpovoljnijih jurisdikcija za digitalnu imovinu. Napominjemo da je Malta već oformila radnu grupu za izradu pravnog okvira vezanog za veštačku inteligenciju (AI), internet stvari (IoT), ali i da pored svega efektivno radi na razvoju i unapređenju već postojećeg pravnog okvira vezanog za digitalnu imovinu aktivnim praćenjem rezultata i osluškivanjem potreba privrede.

Interesantno je i napomenuti da je finansijskim institucijama pod nadzorom NBS dozvoljeno čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge (čuvanje kriptografskih ključeva). Takođe, NBS može da propiše uslove i način pod kojima finansijske institucije pod nadzorom NBS mogu ulagati u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja. Na ovaj način se otvaraju vrata bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim institucijama da prošire svoj portfolio, ali i da tokenizuju svoje finansijske proizvode čime bi se zahvaljujući blokčejn tehnologiji mogle postići znatne uštede, povećati likvidnost, obezbediti transparentnije izveštavanje itd.

Skrećemo pažnju da pored velikih teorijskih mogućnosti za tokenizaciju, moramo nažalost imati u vidu činjenicu da pravna i fizička lica u Srbiji imaju nizak nivo kulture investiranja, da su izvori finansiranja i dalje u većini slučajeva bankarski krediti, dok u slučaju pokretanja biznisa 85% izvora finansiranja predstavljaju sopstvena sredstva (osnivači, prijatelji i porodica), a da instituti poput privatnog akcijskog kapitala (private equity) i rizičnog kapitala (venture capital) i dalje uprkos uloženom trudu i naporima predstavljaju zanemarljiv deo srpskog finansijskog tržišta. Iskreno se nadamo imajući u vidu razvojni potencijal srpske IT scene kao i veliki broj mladih ljudi koji su otvoreni za tehnološke inovacije, da će Srbija uspeti da uhvati korak u procesu digitalizacije i da neće propustiti ovu priliku.

Zakon eksplicitno navodi da je izdavanje digitalne imovine u Republici Srbiji dozvoljeno bez obzira da li je za nju sačinjen, odnosno odobren beli papir (u kom slučaju se mora jasno naznačiti da beli papir nije odobren). Bez obzira na odredbe Zakona koje se tiču odobrenja belog papira i oglašavanja, smatramo da beli papir načelno treba da postoji, ne samo iz razloga usklađenosti, već pre svega radi slanja verodostojnog signala potencijalnim investitorima da iza ICO projekta stoji profesionalan tim sa konkurentnim proizvodom u koje je uloženo značajno vreme i trud.

Uvedena je fiducija kao sredstvo obezbeđenja i regulisan je postupak izvršenja na digitalnoj imovini

Zakon pored konstituisanja založnog prava, za razliku od Nacrta ide i korak dalje uvodeći fiduciju na digitalnoj imovini kao najjače sredstvo obezbeđenja za poverioca. Ono što je specifičnost fiducije je da poverilac, ako nije drugačije ugovoreno, ima pravo da koristi digitalnu imovinu koja je predmet ugovora o fiduciji i da njome raspolaže, uključujući i pravo na njeno otuđenje, što nije slučaj kod hipoteke ili zaloge na pokretnoj stvari ili pravu. Ističemo da je interesantno da do stupanja na snagu Zakona, fiducija kao institut obezbeđenja potraživanja nije bila regulisana nijednim važećim zakonom u Republici Srbiji, čime se jasno ističe namera zakonodavca da što preciznije uredi transakcije sa digitalnom imovinom.

Zakon predstavlja korak dalje u procesu uvođenja digitalne imovine u pravni poredak, s obzirom da se sada zakonski otvara mogućnost da se izvršni poverilac u postupku izvršenja namiri iz digitalne imovine izvršnog dužnika na isti način kao da je u pitanju bilo koja druga pokretna ili nepokretna imovina pri čemu je dužnik dužan da pruži obaveštenja i dostavi sve podatke koji su potrebni radi sprovođenja namirenja na digitalnoj imovini, uključujući sredstva pomoću kojih se pristupa digitalnoj imovini (npr. kriptografske ključeve bez kojih se ne može efektivno koristi digitalna imovina). Ostaje da se vidi kako će se u praksi utvrđivati da li izvršni dužnik poseduje ili ne poseduje digitalnu imovinu, ali navedene odredbe svakako predstavljaju dobru nameru zakonodavca da digitalnu imovinu u svakom pogledu izjednači sa tradicionalnim vidovima imovine.

Zanimljiva odredba je da u slučaju da se utvrdi da subjekat nadzora nije postupio u skladu sa odredbama Zakona ili podzakonskih akata, predviđene su novčane kazne u rasponu od 100.000 dinara do 5.000.000 dinara. Ističemo da ukoliko je 10% ukupnog prihoda subjekta nadzora ostvarenog u prethodnoj godini veće od 5.000.000 dinara, novčana kazna može biti i veća od 5.000.000 dinara ali ne veća od 10% ukupnog prihoda subjekta nadzora ostvarenog u prethodnoj godini. Primećujemo da je 10% ukupnog prihoda znatno više nego primera radi 4% ukupnog globalnog prihoda koji se može izreći kao kazna za kršenje GDPR-a. Pored novčanih kazni, Zakon predviđa i oduzimanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnim imovinom kao i krivična dela trgovine na osnovu insajderskih informacija i manipulacija na tržištu sa zaprećenim kaznama do 5 godina zatvora čime se digitalna imovina nesumnjivo i u pogledu kažnjavanja izjednačava sa tradicionalnim finansijskim instrumentima.

Ostavljene su odredbe koje obavezuju lica koja pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama Zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona i da podnesu NBS-u ili Komisiji odgovarajući zahtev za dozvolu. Sam Zakon počinje da se primenjuje po isteku 6 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno 29. juna 2021. godine.

- Usvojen je Zakon! Šta nam je dalje činiti? -

Smatramo da Zakon predstavlja pozitivan iskorak u odnosu na Nacrt jer su u postupku javne rasprave saslušani zahtevi i predlozi struke kao i značajnijih industrijskih igrača. Posebno pozdravljamo činjenicu da je usvajanjem Zakona, Srbija sebe pozicionirala među prve države sa detaljnim pravnim, ali i poreskim okvirom koji reguliše digitalnu imovinu što predstavlja sjajan signal za razvoj inovacija, privlačenje stranog znanja i kapitala i nadamo se da podzakonski akti koji tek treba da budu doneti neće u praksi nametati nesrazmerne obaveze i da propisi neće biti tumačeni previše striktno od strane nadzornih organa, već u njihovu korist, a ujedno i u korist razvoja industrije digitalne imovine.

Ističemo da je pored donošenja Zakona od krucijalne važnosti za investiranje u privredu i sveukupno poslovno okruženje. Iako postoji dosta prostora za napredak 44. mesto koje Srbija zauzima na prestižnoj Doing business listi Svetske banke (pre 10 godina smo bili na 90. mestu) uz nažalost uporedno posmatrano niski životni standard i BDP per capita uz visoko edukovanu IT radnu snagu šalje signal da je u doba interneta i digitalizacije Srbija dobro mesto za investiranje.

Kao zaključak ocenjujemo donošenje Zakona kao nesumnjivo dobar pokazatelj i šansu za industriju, ali i državu, te verujemo da su i privatni subjekti i država prepoznali mogućnosti koje sa sobom nosi digitalna imovina i da će Srbija iako nije uspela da za 30 godina razvije tržište kapitala, ima priliku da razvije jako finansijsko tržište digitalne imovine. Pored velikih mogućnosti, ostaje i da se vidi do koje mere će nadzorni organi biti u stanju da sa postojećim tehničkim, ali i ljudskim resursima isprate sprovođenje Zakona u praksi posebno imajući u vidu decentralizovanost same blokčejn tehnologije.

Skrećemo posebnu pažnju da novodoneti Zakon, kao i uvođenje digitalne imovine kao oporezive kategorije, pored sjajnih mogućnosti i povećane pravne sigurnosti i dalje predstavljaju klizav teren za sve zainteresovane subjekte, pretežno usled nepostojanja odgovarajuće prakse i dosadašnjeg iskustva sa Narodnom bankom. U skladu sa prethodnim ukoliko se odlučite da započnete kripto biznis ili uskladite svoje poslovanje sa novim zakonodavstvom mudro je da se posavetujete sa stručnom zajednicom, kako bi se izbegle brojne prepreke na putu usklađenosti sa Zakonom i odnosa sa regulatorima, ali i mnogim drugim propisima (koji tek trebaju da se usklade sa Zakonom), a koji nezaobilazno prate poslovni život u Srbiji.

Izvor: Vebsajt Netokracija, Bogdan Vujović, Aleksandar Ugljevarević, 12.01.2021.
Naslov: Redakcija