PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Pacijenti koji se ne odazovu na skrinig preglede plaćaće do 35 odsto pune cene lečenja

Korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozivani na skrining preglede a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak, ukoliko se razbole, plaćaće do 35 odsto pune cene lečenja, piše u Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je stigao u Narodnu skupštinu 8. januara 2019. godine

Cilj ovakvog predloga nije "kažnjavanje" građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima jer je i za stanovništvo, ali i za državu najbolje da se bolest otkrije na vreme i spreči.

"Najmanje 65 odsto izdvaja se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje bolesti čije je rano otkrivanje predmet ciljanog preventivnog pregleda, odnosno skrininga ukoliko se osigurano lice nije odazvalo ni na jedan poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, niti je svoj izostanak opravdalo, a ta bolest je dijagnostifikovana u periodu do narednog ciklusa pozivanja", navedeno je u predlogu zakona. U prevodu, ukoliko se osiguranik razboli, plaćaće do 35 odsto usluge lečenja.

Prema evidenciji, građani Srbije nisu bili ažurni kada je skrining u pitanju, te od raka dojke, debelog creva i grlića materice godišnje oboli oko 33.000 ljudi. Prema rečima lekara na poziv za skrining mamografiju odazove se svaka druga ili čak svaka treća pozvana žena starosti 50 do 69 godina.

Dr Ljubica Mrdaković Todorović, narodni poslanik i član Odbora za zdravlje i porodicu, kaže da su skrining pregledi jedan od najboljih načina prevencije. Besplatni preventivni pregledi koje je organizovalo Ministarstvo zdravlja pokazali su da se veliki broj građana odazvao pozivima, što znači da ipak ima nade da se svest ljudi može promeniti, ali i navike u cilju sveopšteg zdravlja.

- Skrininzima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi kako bi se pronašli oni koji pokazuju rane znake bolesti ili predispoziciju za nastanak bolesti. Cilj skrininga je da se otkriju promene i stanja, konkretno za rak, koja još nisu prerasla u rak, promene u predmalignoj fazi, kada mogu lako da se otklone. Kada se razvije bolest, postaje teže i uspeh je diskutabilan i nije zagarantovan. Zato je bolje sprečiti nego lečiti, a s druge strane, preventiva manje košta nego lečenje - objašnjava dr Mrdaković Todorović.

Skrininzi se mogu raditi za masovne nezarazne bolesti, kao i kod otkrivanja kardiovaskularnih, celebrovaskularnih bolesti, dijabetesa i kod karcionoma različitih organa.

Interesantno je da Holandija i Belgija u zakonima imaju klauzulu po kojoj svi koji se ne odazivaju na preventivne preglede moraju da plaćaju dodatni porez.

Srbija se po smrtnosti od raka grlića materice nalazi na drugom mestu u Evropi, dok je četvrta kada je u pitanju obolevanje.

- Skrining za rak grlića materice je neophodan jer za ovu bolest simptomi mogu dugo izostati. Ukoliko se dođe na vreme, izlečenje je stoprocentno. Na skrining treba da idu sve žene od 25 do 69 godina života, jer samo redovni pregledi pružaju efikasnu zaštitu. Kod nas ljudi slabo idu na preventivne preglede, jer misle da se osećaju dobro i da nema potrebe za tim. Kao ginekolog sam imala priliku da se susrećem sa pacijentkinjama koje po 15 godina nisu došle kod lekara, a kada ih pitam zašto, kažu "nemam nikakve simptome" ili "osećam se dobro". Zato su važni skrining pregledi jer nekada se čini da je sve u redu, a nije - objašnjava dr Mrdaković Todorović.

U Nemačkoj godišnje od raka grlića materice oboli oko 4.300 žena, ali broj novoobolelih i broj umrlih konstantno padaju zahvaljujući široko prevenciji.