DOKAZIVANJE LEKARSKE GREŠKE: Le­kar mo­že da od­go­va­ra na če­ti­ri na­či­na. Pre­kr­šaj­no, di­sci­plin­ski, mo­že da sno­si gra­đan­sku od­go­vor­nost za na­kna­du šte­te i da bu­de kri­vič­no go­njen. Svi postupci mo­gu isto­vre­me­no da se vo­de. Jed­na od­go­vor­nost ne is­klju­ču­je dru­gu

Ako sve ide ka­ko bi tre­ba­lo, što zna­či bez odu­go­vla­če­nja, le­kar­ska gre­ška se mo­že sud­ski do­ka­za­ti za pet go­di­na, ma­da se ne­kim ra­zum­nim ro­kom sma­tra pe­ri­od od tri do pet go­di­na.

Vr­lo če­sto ume­sto od­re­đe­nog le­ka­ra bu­de tu­že­na bol­ni­ca ili me­di­cin­ska usta­no­va u ko­joj ra­di jer se šte­ta ta­ko lak­še na­pla­ti. Osu­đu­ju­ćih pre­su­da ima po­pri­lič­no, one naj­te­že bu­du nadok­na­đe­ne s pet­sto hi­lja­da di­na­ra do mi­li­on, ali se o nji­ma ne go­vo­ri mno­go ma­da bi tre­ba­lo, sma­tra dr Je­le­na Si­mić, do­cent na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Union.

Le­ka­ri se kod nas vi­še po­mi­nju po­sled­njih go­di­na za­to što ma­sov­no od­la­ze u ino­stran­stvo, za­to što se ža­le na pla­te i ne­pla­će­na de­žur­stva, pre­op­te­re­će­nost, po­seb­no hi­rur­zi, on­ko­lo­zi, or­to­pe­di, gi­ne­ko­lo­zi... Je­le­na Si­mić se spe­ci­ja­li­zo­va­la da pro­u­ča­va s prav­ne stra­ne nji­ho­ve gre­ške, na toj te­mi je i dok­to­ri­ra­la, a ne­dav­no ob­ja­vi­la i knji­gu u ko­joj je sa­bra­la vi­še­go­di­šnja sa­zna­nja i po­dat­ke, upo­re­di­la nas i svet, ali i na­pi­sa­la mno­štvo vr­lo ko­ri­snih sa­ve­ta za one ko­ji bi da svo­ja lo­ša is­ku­stva u le­če­nju pre­tvo­re u ka­kvu ka­znu i opo­me­nu za le­ka­re.

Ret­ki su me­di­ci­na­ri ko­ji za­vr­še iza re­še­ta­ka, uglav­nom to bu­de zbog mi­ta i ko­rup­ci­je, a kri­vič­no go­nje­nje pod­ra­zu­me­va sa­mo do­ka­za­nu na­me­ru da je le­kar o hteo da uči­ni na­žao pa­ci­jen­tu ili ga ubi­je, što je te­ško.

Par­ni­ce za na­dok­na­du šte­te su, po re­či­ma Si­mi­će­ve, mno­go efi­ka­sni­je, ali gre­ške su ne­što što se svu­da sa­kri­va i "sta­vlja pod te­pih". Ne­že­lje­ni efek­ti le­če­nja, dru­go ime za le­kar­ske gre­ške, ni­su po­da­ci ko­je u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja rev­no­sno pri­ku­plja­ju i vo­de. Dr Je­le­na Si­mić je od njih za svo­ja ažu­ri­ra­nja i pra­će­nje sta­nja do­bi­la najsve­ži­je" po­dat­ke za 2014. Uglav­nom, u pro­se­ku tih gre­ša­ka bu­de od dve do tri hi­lja­de go­di­šnje u Sr­bi­ji, na­po­mi­nje dr Je­le­na Si­mić, ali po­kre­nu­tih po­stu­pa­ka bu­de sve­ga pet­sto. Sku­pi su, du­go tra­ju i op­te­re­ću­ju bo­le­snog čo­ve­ka ko­me sa­mo još uz osta­le pro­ble­me še­ta­nje po su­do­vi­ma ne­do­sta­je.

– Nov­ča­ne ka­zne i par­ni­ce ni le­ka­ri­ma ne pa­da­ju la­ko, ali shva­ti­la sam da im naj­te­že bu­de ka­da im se ime ob­ja­vi u "Gla­sni­ku" Le­kar­ske ko­mo­re Sr­bi­je po­sle pre­su­de da ni­su do­bro ra­di­li. Su­jet­ni su a bru­ka puk­ne me­đu ko­le­ga­ma – na­po­mi­nje "dok­tor­ka za le­kar­ske gre­ške".

Ona vanodi da je me­di­cin­sko pra­vo po­seb­na gra­na pra­va ko­ja je kod nas po­če­la da se iz­u­ča­va za­hva­lju­ju­ći pro­fe­so­ru Ja­ko­vu Ra­di­ši­ću, ko­ji se tim te­ma­ma ba­vio i pi­sao sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na.

– U sve­tu, mi­slim i na Ame­ri­ku i na sa­da­šnju Evrop­sku uni­ju, to je kre­nu­lo še­zde­se­tih-se­dam­de­se­tih go­di­na ka­da je po­če­lo vi­še da se go­vo­ri o le­kar­skim gre­ška­ma, spo­ro­vi­ma le­ka­ra i pa­ci­je­na­ta i kad su kre­nu­le tu­žbe pro­tiv bol­ni­ca. Do ta­da je du­go vla­dao taj pa­ter­na­li­stič­ki od­nos le­ka­ra i pa­ci­jen­ta u ko­me je me­di­ci­nar bio "bog u be­lom" i ni­je se do­vo­di­la u sum­nju od­go­vor­nost le­ka­ra. Lju­di su im bes­po­go­vor­no ve­ro­va­li. Do tih se­dam­de­se­tih sve se za­sni­va­lo na eti­ci, po­zi­va­nje na Hi­po­kra­to­vu za­kle­tvu a on­da stu­pa na sna­gu prav­na ju­ris­dik­ci­ja – pod­se­ća do­cent­ki­nja.

Si­mi­će­va nas vra­ća u še­zde­se­te-se­dam­de­se­te jer se ta­da do­go­di­la me­di­cin­ska re­vo­lu­ci­ja, po­ja­vio se ul­tra­zvuk, sni­ma­nje 3D, 4D i sil­ne dru­ge ma­ši­ne ko­je su po­ma­ga­le u po­sta­vlja­nju di­jag­no­ze i le­če­nju.

– Pr­ve tu­žbe se po­ja­vlju­ju u Ame­ri­ci, a on­da nji­ho­vo pod­no­še­nje po­sta­je ta­ko ma­sov­no da je go­to­vo sva­ki tre­ći le­kar bio tu­žen. Sle­de Ne­mač­ka, Švaj­car­ska... Lju­di po­či­nju da se or­ga­ni­zu­ju i for­mi­ra­ju udru­že­nja za za­šti­tu pra­va pa­ci­je­na­ta. Gra­đan­ska udru­že­nja po­dr­ža­va­ju, kao po obi­ča­ju, po­zna­te lič­no­sti – is­ti­če dr Je­le­na Si­mić.

Ali ni­je sve­jed­no ni le­ka­ri­ma. Oni su uvre­đe­ni što im se ne­ko me­ša u po­sao, do­da­je, po­go­to­vo bez me­di­cin­skog zna­nja, po­zi­va­ju se na sve­ti od­nos" le­ka­ra i pa­ci­jen­ta.

– Le­kar mo­že da od­go­va­ra na če­ti­ri na­či­na. Pre­kr­šaj­no, ka­da se nov­ča­no ka­žnja­va jer je re­ci­mo bio ne­lju­ba­zan ili u bol­ni­ci ni­je obez­be­dio ne­ke neo­p­hod­ne uslo­ve. Po­tom di­sci­plin­ski, pred Su­dom ča­sti Le­kar­ske ko­mo­re Sr­bi­je, mo­že da sno­si gra­đan­sku od­go­vor­nost za na­kna­du šte­te i da bu­de kri­vič­no go­njen. Sva ta če­ti­ri po­stup­ka mo­gu isto­vre­me­no da se vo­de. Jed­na od­go­vor­nost ne is­klju­ču­je dru­gu. I šta ra­de advo­ka­ti? Nji­ma je naj­lak­še da idu na kri­vič­nu od­go­vor­nost jer ona tu­ži­lac i tu­ži­la­štvo to­kom is­tra­žnih rad­nji pri­ku­plja­ju do­ka­ze, što je jef­ti­ni­je ne­go da se sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no kre­će u par­ni­cu za na­kna­du šte­te. On­da pa­ci­jent sam pla­ća ve­šta­ka, oko 30.000 di­na­ra u pro­se­ku, već u star­tu mo­ra da ima sve do­ka­ze, što ta­ko­đe pu­no ko­šta. Kad to sve od­ra­di tu­ži­lac i za­klju­či da ne­ma kri­vič­ne od­go­vor­no­sti, advo­kat sve do­bi­je­no pre­u­zme i na­sta­vlja po­stu­pak za na­kna­du šte­te – opi­su­je prav­ni­ca su­šti­nu pri­me­ra iz prak­se.

To je tak­ti­ka ve­ći­ne advo­ka­ta, ma­da se Si­mi­će­voj či­ni da se neo­prav­da­no za­ne­ma­ru­je po­stu­pak za do­ka­zi­va­nje di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti le­ka­ra.

– Ot­ka­ko je kod nas usvo­jen Za­kon o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013) vi­še se go­vo­ri o sta­tu­su lju­di ko­ji se le­če i od 2000. go­di­ne po­ve­ća­va se broj par­ni­ca pro­tiv le­ka­ra. Vo­de se uglav­nom dve vr­ste spo­ro­va, jed­na zbog le­kar­skih gre­ša­ka, od­no­sno ne­sa­ve­snog le­če­nja, a dru­ga je zbog ne­a­de­kvat­no pru­že­ne in­for­ma­ci­je. Ka­da ide­mo na raz­li­či­ta sa­ve­to­va­nja gde sve ovo ob­ja­šnja­va­mo le­ka­ri­ma oni uz­vra­ća­ju da ne­ma­ju vre­me­na da de­talj­no ob­ja­šnja­va­ju sta­ri­jim lju­di­ma me­di­cin­ske stva­ri jer oni če­sto ne raz­u­me­ju šta im se go­vo­ri, dok pred or­di­na­ci­jom se­di dva­de­set dru­gih bo­le­snih lju­di. Oni se po­zi­va­ju na onu na­po­me­nu pri dnu stra­ne svog iz­ve­šta­ja da je pa­ci­jent oba­ve­šten o di­jag­no­zi i te­ra­pi­ji i mi­sle da su se ti­me po­kri­li.

– To ni­je do­volj­no i na su­du se ne uva­ža­va sa­mo na­pi­sa­no jer ni­je do­volj­no. Pa­ci­jent mo­ra u or­di­na­ci­ji da shva­ti šta mu je le­kar re­kao i mo­ra da pri­sta­ne na te­ra­pi­ju ili ope­ra­ci­ju. Ka­ko će le­kar to da po­stig­ne, ko­jim reč­ni­kom u skla­du s ni­vo­om obra­zo­va­nja pa­ci­jen­ta, to je nje­gov pro­blem. Jer oni po­sle pre­sa­vi­ju ta­bak, do­ve­du sil­ne sve­do­ke i ža­le se na to da ni­su zna­li da je uspeh u ope­ra­tiv­nom le­če­nju sve­ga 20 pro­ce­na­ta, ili da u bol­ni­ci osta­ju me­se­ci­ma i slič­no to­me – is­ti­če dr Si­mić.

I on­da pa­ci­jent ula­zi u za­ča­ra­ni krug, be­ži od le­ka­ra a do­če­ku­je ga ve­štak ko­ji je le­kar, ne­ko iz me­di­cin­ske stru­ke jer su­di­ja ne­ma me­di­cin­ska zna­nja.

– U Sr­bi­ji to iz­gle­da ova­ko. Na saj­tu Mi­ni­star­stva prav­de po­sto­ji spi­sak ve­šta­ka me­di­cin­ske stru­ke, od­re­đe­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je, od psi­hi­ja­tri­je do or­to­pe­di­je. Naj­vi­še je ovih pr­vih jer se u ve­ći­ni do­ka­zu­ju ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog du­šev­nog bo­la i pre­tr­plje­nog stra­ha. Sve­ga če­ti­ri gi­ne­ko­lo­ga i uro­lo­ga su sud­ski ve­šta­ci za te­ri­to­ri­ju ce­le Sr­bi­je. Za tran­sfu­zi­o­lo­gi­ju sve­ga je­dan – ka­že do­bro upu­ćen prav­ni spe­ci­ja­li­sta.

– Ne­pi­sa­no je pra­vi­lo da se pro­tiv le­ka­ra iz Be­o­gra­da ne bi­ra ve­štak iz glav­nog gra­da već iz Ni­ša ili No­vog Sa­da, ma­da će tro­ško­vi zbog pu­to­va­nja nad­ma­ši­ti onih 30.000 di­na­ra. Ako je po­treb­no an­ga­žo­va­ti sud­sko-me­di­cin­ski od­bor zbog gre­ške to­kom po­ro­đa­ja, nje­ga ima­ju Niš, No­vi Sad, Kra­gu­je­vac i Be­o­grad, zbog če­ga tro­šak par­ni­ce do­sti­že 120.000 di­na­ra, jer tu za­jed­no ra­de i in­ter­ni­sta, gi­ne­ko­log, pe­di­ja­tar i još ne­ki spe­ci­ja­li­sti.

Do pre dve go­di­ne, ka­da je uve­den ka­kav ta­kav red me­đu ve­šta­ci­ma i sre­đe­ni nji­ho­vi spi­sko­vi na saj­tu, do­ga­đa­lo se da bu­de po­zvan na ve­šta­če­nje ne­ko ko je odav­no pen­zi­o­ni­san ili je pre­mi­nuo ta­ko da je po­ne­kad gi­ne­ko­log ve­šta­čio za gre­ške u of­tal­mo­lo­gi­ji.

– Pri­mer iz Lo­zni­ce za ko­ji sam ču­la je još dra­stič­ni­ji. De­te­tu je zbog ne­kog tu­mo­ra po­ve­za­nog s okom is­kom­pli­ko­va­no sta­nje, ve­šta­či­li su ne­u­ro­hi­rurg, gi­ne­ko­log i in­ter­ni­sta, pri če­mu su je­dva na­šli i jed­nog of­tal­mo­lo­ga. Na kra­ju je oč­ni le­kar iz­dvo­jio svo­je mi­šlje­nje i sma­trao da je le­kar po­gre­šio jer je de­te osta­lo bez oka a ona ve­ći­na ne­a­de­kvat­nih spe­ci­ja­li­sta je za­klju­či­la da kri­vi­ce ni­je bi­lo i ni­ko ni­je ka­žnjen – na­po­mi­nje dr Je­le­na Si­mić i do­da­je pri­mer ko­ji će mo­žda jed­nog da­na za­ži­ve­ti i kod nas.

– Za­mi­sli­te ko­li­ko su u Ne­mač­koj od­ma­kli u ovoj obla­sti ka­da su­di­je za­vr­ša­va­ju i prav­ni i me­di­cin­ski fa­kul­tet i ka­da po­sto­je po­seb­na ve­ća za le­kar­ske gre­ške jer ni­je isto ka­da se šti­te ži­vot, te­lo i zdra­vlje ili par­ni­či zbog me­đe i imo­vi­ne – tvr­di ona. 

Izvor: Vebsajt Politika, Rajna Popović, 14.01.2019.
Naslov: Redakcija