NACRT ZAKONA O SMANJENJU RIZIKA OD KATASTROFA I UPRAVLJANJU VANREDNIM SITUACIJAMA: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi

Ministarstvo unutrašnjih poslova je organizovalo javnu raspravu o Nacrtu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Primedbe predlozi i sugestije su se odnosile na sledeće članove.

U članu 5. posle stava 2. predlog je da se doda nov stav 3, koji glasi: "U radu Republičkog štaba za vanredne situacije kao Nacionalne platforme učestvuju predstavnici jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva."

Predlagači obrazlažu da je osnovna svrha i smisao Nacionalne platforme kao tela u okviru koga treba da se ostvaruju međusektorska saradnja i partnerstvo svih zainteresovanih institucija i subjekata društva uključenih u upravljanje rizikom od katastrofa, pretpostavlja neizostavno učešće jedinica lokalne samouprave, kao i organizacija civilnog društva. Broj predstavnika JLS bi se odredio odlukom o osnivanju Nacionalne platforme, koju donosi Vlada.

Naveden predlog je prihvaćen jer smatramo celishodnim da u radu Republičkog štaba za vanredne situacije uzmu učešće i predstavnici autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Predlog je da se stav 2. u članu 7. briše. Predlog je prihvaćen uz obrazloženje da je dovoljno da se Strategija smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama donese na nacionalnom nivou dok će ista obuhvatiti sva tri nivoa vlasti.

Takođe, predlog je da se stav 6. u članu 8. menja tako da glasi: "Procena rizika se usvaja svake desete godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije, uz obavezu redovnog godišnjeg ažuriranja usvojene procene prema novonastalim potrebama i okolnostima." Predlagači obrazlažu predlog da je predviđeni trogodišnji rok važenja procene prekratak i neskladan sa prirodom rizika koji se ne menjaju temeljno svake tri godine, a takvo bi rešenje, pored drugih nedostataka, imalo za posledicu nestalnost planskih dokumenata i nemogućnost strateških pristupa razvoju sistema, jer bi dovelo do kontinuiranog bavljenja "papirologijom" i podsticanja trošenja ionako skromnih finansijskih resursa za neproduktivne svrhe. Period od 10 godina, uz obavezu na skraćivanje tog perioda (kada se okolnosti znatnije promene) i godišnju reviziju procene, čine se daleko racionalnijim rešenjem. U ovom stavu bi bilo suvišno ponavljati da se procena usvaja "uz pribavljanje saglasnosti nadležne službe", jer je ista odredba već sadržana u stavu 4. istog člana. Predlog se ne prihvata iz razloga jer iz dosadašnje prakse smatramo svrsishodnim da se navedena planska dokumenta donose u predviđenom roku iz razloga jer se okolnosti mogu promeniti a namera je da se subjekti u kontinuitetu bave preventivnim merama u ovoj oblasti.

Predlog je da se u članu 12. stav 1. menja tako da glasi: "Nadležna služba Ministarstva je dužna da izradi eksterni plan zaštite od velikog udesa za Seveso kompleksa višeg reda sa merama koje treba preduzeti izvan kompleksa". Takođe, u stavu 4. istog člana umesto reči "Nadležni organ jedinice lokalne samouprave" treba da stoji "Nadležna služba Ministarstva". Kao alternativno rešenje, sugerisano je da eksterni plan izrađuju sami subjekti, uz uslovljavanje pribavljanjem saglasnosti Ministarstva. Predlagači naglašavaju da imajući u vidu stepen rizika i veličinu mogućih posledica koje mogu biti i prekogranične od udesa u postrojenjima tipa "Seveso kompleks višeg reda", a na drugoj strani, finansijske i druge kapacitete JLS koje bi trebalo da izrađuju ovu vrstu planova, smatra se da je celishodnije da taj posao preuzme u svoju nadležnost centralni organ, odnosno njegova nadležna služba. U protivnom, postojala bi realna opasnost da ovo važno pitanje u pojedinim slučajevima ostane nerešeno, odnosno da eksterni planovi ne budu izrađeni. Pored toga, JLS uglavnom nemaju nadležnosti u pogledu donošenja odluka o gradnji ovakvih postrojenja, niti ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora kojima se proverava ispunjenost uslova za početak njihovog rada i obavljanje delatnosti. Predlog se ne prihvata iz razloga jer prema Direktivi Evropske unije samo jedinice lokalne samouprave su u obavezi da donesu predmetni plan i jedine su u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama koje mogu sagledati sve moguće posledice eventualnog akcidenta na svojoj teritoriji.

Sugestija je da se precizira ko vodi evidencije predviđene odredbama članova 91. do 115, je prihvaćena te ćemo precizirati da evidencije propisane u glavi IX Nacrta zakona vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova jer je zakonska obaveza da sve evidencije koje sadrže podatke o ličnosti a koje se vode u ovom Ministarstvu budu zakonski regulisane.

Primedba da je potrebno uskladiti član 26. stav 2. tačka 1. kao i član 39. stav 3. koji predviđa stepen studija sa Zakonom o visokom obrazovanju, je prihvaćena. Nacrt zakona na bilateralnim sastancima predstavljen je Stalnoj konferenciji gradova i opština i međunarodnim organizacijama i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na ovaj način, istaknut je značaj pojedinih subjekata koji su od najveće važnosti za efikasno funkcionisanje sistema u oblasti lokalne samouprave, privrede i učešća Srbije u sistemu bezbednosti na međunarodnom nivou.