ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Svaki vlasnik poljoprivrednog gazdinstva (bez obzira na veličinu poseda) mora da plati istu osnovicu za penziono i zdravstveno osiguranje od oko 96.000 dinara godišnje. Izmenama Zakona biće predviđeno da se doprinos za poljoprivredne penzije plaća srazmerno veličini poseda
F.P. iz Bajmoka krajem 2016. godine praktično je ostao bez trećine porodičnog poseda. Šest jutara zemlje država je stavila pod hipoteku zbog duga prema PIO fondu od 12.000 evra. On i dalje nema novca da plati doprinose, a dugovi su u međuvremenu narasli na oko 15.000 evra. Gomila se kamata kao i velikom broju malih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji što ih stavlja u bezizlaznu situaciju.
Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), svaki vlasnik poljoprivrednog gazdinstva (bez obzira na veličinu poseda) mora da plati istu osnovicu za penziono i zdravstveno osiguranje od oko 96.000 dinara godišnje. Bilo da ima tri ili sto tri košnice, sto ili samo pet hektara zemlje.
Nedavno je saopšteno da je dug gazdinstava prema državi dostigao 90,8 milijardi dinara. Poreska uprava je u međuvremenu počela da šalje opomene o vrsti i iznosu poreza zbog čega bi mnogi dužnici poput F.P. mogli da ostanu bez kuća i njiva. Samo 2016. godine Poreska uprava je donela 31 rešenje poljoprivrednicima o prinudnoj naplati. Za sada je doneto jedno rešenje o prodaji zemlje kao i jedno o prenosu zemljišta u svojinu Republike Srbije.
Kako su naveli u Poreskoj upravi, poljoprivrednici kojima stigne opomena imaju rok od pet dana da sa Poreskom upravom rasprave sva sporna pitanja.
– Prema poljoprivrednicima nemamo drugačiji tretman u odnosu na druge poreske obveznike kada je u pitanju prinudna naplata poreza – navode u Poreskoj upravi, dodajući da predmeti prinudne naplate kod poljoprivrednika mogu da budu: pokretne stvari, nepokretnosti, novčana potraživanja, zarada, odnosno penzija i gotov novac.
Zanimljivo je da je Miloš Obrenović još 1836. ukazom zabranjivao da se seljaku oduzmu dom, zemlja, stoka i sredstva za rad na ime duga, a da su danas poljoprivredni proizvođači u potpuno istoj poziciji kao i ostali "poreski obveznici".
Vladi Republike Srbije pre dve godine podneta je peticija sa dve hiljade potpisa nezadovoljnih poljoprivrednika. Poljoprivrednici su se obraćali za pomoć svim nadležnim instancama, predali nalaze sudskog veštaka, koji je procenio koliki je prihod po hektaru što bi mogao da bude i jedan od kriterijuma za plaćanje doprinosa. Nadležnima je takođe predočeno da u susednim zemljama poljoprivrednici koji imaju do 15 hektara mogu, ali ne moraju, da plaćaju doprinose.
Pre godinu dana najavljeno je da će zbog svih nelogičnosti propisa Zakon biti promenjen. Oformljena je i radna grupa koja treba da utvrdi nove kriterijume po kojima će poljoprivrednici plaćati doprinose. Pominjana je mogućnost da će se obaveze razrezivati srazmerno veličini poseda. Izmena Zakona je i dalje u fazi najave.
– U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, u okviru planiranih izmena Zakona, analiziraju se različite varijante obuhvata osiguranika poljoprivrednika koje bi bile najrealnije u odnosu na ekonomske mogućnosti poljoprivrednika. Precizno definisanje obuhvata osiguranika poljoprivrednika uslov je za prevazilaženje mnogih problema iz prakse – kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, nedavno je rekao da je veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, dužnika po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje sa enormnim dugovanjima "zatečeno stanje".
– Teško je razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje imali vlasnici pola hektara zemlje, kao i oni sa 100 hektara – rekao je Nedimović.
Zakon od 2014. godine omogućava da se doprinosi za penzijsko osiguranje uplaćuju za samo jednog člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, što je ranije bila obaveza za sve. To, međutim, nije bila olakšica za male poljoprivredne proizvođače. Ipak pominje se da čak i da Zakon bude izmenjen, dugovanja ne mogu biti oproštena jer će neplaćeni doprinosi biti prepreka da ostvare pravo na penziju.
Prema zvaničnim podacima tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a 175.440 njih duguje po 8.600 evra. Ozbiljno je pitanje kako će većina njih uspeti da plati te dugove kako bi ostvarili pravo na penziju. Od 1999. do danas broj poljoprivrednih penzionera je prepolovljen sa 481.000 na 200.000. Minimalna poljoprivredna penzija iznosi oko 10.483 dinara.
Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 11.01.2017.Naslov: Redakcija