NARODNA SKUPŠTINA RS: 15. JANUARA 2016. GODINE ODRżANA SEDNICA ODBORA ZA POLJOPRIVREDU, šUMARSTVO I VODOPRIVREDU - RAZMOTRENI PROBLEMI VEZANO ZA PRIMENU ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE I ZABRANE IZVOZA U ZEMLJE CARINSKOG SAVEZA RUSIJA, BELORUSIJA I KAZAHSTAN

45. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Na sednici od 15. januara 2016. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su probleme vezane za zabranu izvoza u zemlje Carinskog saveza Rusija, Belorusija i Kazahstan, probleme vezane za primenu Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) i monitoringa i probleme u vezi vakcinacije plavog jezika.

Miodrag Petrović, v.d. direktora Uprave za veterinu upoznao je Odbor sa rezultatima dogovora sa Ruskom Federacijom i odobrenju izvoza proizvoda iz Srbije u zemlje Carinskog saveza Rusija, Belorusija i Kazahstan. Od ukupno osam objekata za izvoz roba i proizvoda, šest je dobilo dozvolu za izvoz, dok se za preostala dva čeka odobrenje, istakao je Petrović. Poseta delegacije iz Ruske Federacije bila je kontrolnog i nadzornog karaktera i dala je rezultate, a uvažene su i garancije naše strane. Tom prilikom delegacija je posetila dva objekta čime se ruska strana uverila da sistem funkcioniše i da su nedostaci otklonjeni, dodao je Petrović. Potvrđene su garancije za izvoz komadnog mesa, čvrstog masnog tkiva, a otvoreno je i pitanje transporta roba iz Srbije ka ruskom tržištu, kako bi se smanjio broj dana i trošak transporta. Takođe, usaglašen je rad laboratorija, kako bi se prevazišli problemi dobijanja različitih rezultata prilikom analiza koje sprovode obe strane, dodao je Petrović.

U raspravi koja je usledila izraženo je zadovoljstvo postignutim dogovorom o izvozu roba i proizvoda na rusko tržište, ali i upućeno pitanje odgovornosti za zastoj i zabranu izvoza do sada. Takođe, članove Odbora je zanimalo i da li postoje prerađivački kapaciteti u jugoistočnoj Srbiji, u kojoj ima dovoljno proizvoda za izvoz, da li je Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine reagovalo na potrebe Uprave za veterinu po pitanju nedostajućeg kadra, posebno za inspekcijske poslove, čule su se kritike na gubitke koje smo imali kada je u pitanju izvoz na rusko tržište, a najavljena je i izgradnja srpskog industrijskog kombinata za teritoriju cele Srbije koji će biti na raspolaganju svim poljoprivrednim proizvođačima. Govorilo se o ispunjavanju strogih uslova ruske inspekcije za izvoz proizvoda na njihovo tržište, najavljeno je konstituisanje Saveta za poljoprivredu i predloženo da jedan član bude iz redova članova Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Takođe, u raspravi je bilo i reči o bezbednosti proizvoda koji se izvoze, kao i uvozu i distribuciji mesa lošeg kvaliteta.

Nakon rasprave članovi Odbora usvojili su većinom glasova Zaključak kojim se, između ostalog, konstatuje da Odbor podržava reforme u Upravi za veterinu i pomake u vezi sa pojačanom kontrolom za izvoz u zemlje Carinskog saveza Rusija, Belorusija i Kazahstan, preporučuje nastavak reformi i utvrđivanje odgovornosti za propuste i ekonomsku štetu nastalu nesavesnim radom i eventualnom opstrukcijom.

Otvarajući drugu tačku dnevnog reda sednice, razmatranje problema vezanih za primenu Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) i monitoringa, predsednik Odbora izrazio je nezadovoljstvo nedostavljanjem Odboru relevantnih dokumenata u vezi sa bezbednošću hrane, a koje je Odbor više puta tražio, posebno one dokumentacije koja se odnosi na monitoring na bezbednost hrane, u skladu sa odredbama člana 69. Zakona o bezbednosti hrane.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević istakao je da Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nije bez razloga već više puta razmatrao ovo pitanje. On je najavio donošenje izmena postojećeg Zakona o bezbednosti hrane, a uprave za veterinu i za zaštitu bilja pokrenuće inicijativu ka ministarstvima poljoprivrede i zdravlja za donošenje podzakonskih akata koji proizilaze iz postojećeg Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine, odnosno, donošenje planova za monitoring hrane za 2016. godinu. Takođe, Milosavljević je istakao da Uprava za zaštitu bilja već tri godine radi kontrolu mikotoksina u kukuruzu, kao i monitoring pesticida u hrani i u hrani za životinje. Istovremeno, Uprava radi i kontrolu virusa u malini, odnosno, skrining vezan za poteškoće koje imamo za izvoz maline.

Članovi Odbora su u raspravi izneli zamerke na donošenje izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, a da nisu doneta podzakonska akta prema važećem Zakonu, govorilo se o kontroli mesa i njegovoj bezbednosti za upotrebu na tržištu, odnosno, o konkretnim slučajevima sa kojima je upoznato rukovodstvo Uprave za veterinu. Zatražene su liste dozvoljenih i nedozvoljenih supstanci i preparata, a konstatovano je da nema pomaka u upravama kada su u pitanju pojedinačni slučajevi i ponovo je zatražena odgovornost bivšeg direktora Uprave za veterinu. U raspravi se čuo predlog za održavanjem posebne sednice posvećene ovoj temi, razgovaralo se o GMO oznakama na proizvodima, posebno uvezenom mesu, iako je Srbija tzv. GMO free zemlja, o ceni hrane i njenom kvalitetu, o monitoringu na rezidue, o radu više instituta i inspekcijama koji kontrolišu kvalitet hrane.

Odbor je većinom glasova usvojio Zaključak kojim preporučuje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvu zdravlja da što pre donesu planska dokumenta u vezi sa bezbednošću hrane koja godinama nedostaju, da se utvrdi krivična odgovornost svih koji su bili zaduženi za bezbednost hrane. Odbor daje podršku otklanjanju svih nepravilnosti i izražava spremnost da u saradnji sa Vladom i ministarstvima održi posebnu sednicu na ovu temu.

Budimir Plavšić, iz Uprave za veterinu detaljno je izvestio Odbor o vakcinaciji protiv bolesti plavog jezika na teritoriji Srbije. On je ponovio da je epidemija izbila u Srbiji 2014. godine, kada je bilo 644 žarišta bolesti. Bolest zahvata goveda, koze i ovce, prenose je insekti, odnosno komarci, i ne prenosi se sa životinje na životinju. To je do sada bila bolest tipična za afrički kontinet, a pre par godina se prvi put pojavila u Evropi, dodao je Plavšić. Tada je EU donela nova pravila zaštite, a Srbija je još 2009. godine svoje pravilnike uskladila sa evropskim standardima. U 2015. godini Ministarstvo je analiziralo situaciju i prema preporukama Evropske komisije, ušlo u nabavku vakcine, koja daje efekte kod onog serotipa koji izaziva bolest. Zato je Uprava za veterinu predložila da se nabavka vakcina izvrši iz sredstava budžeta, sproveden je postupak javne nabavke i uvoz dva miliona doza. Pošto to nije bio dovoljan broj vakcina, vakcinisalo se samo tamo gde je bolest bila prisutna. Vakcinacija je sprovedena u novembru 2015. godine, a imunitet su životinje stekle u januaru ove godine, i biće zaštićene do avgusta, odnosno do kraja godine. Područja koja su obuhvaćena vakcinacijom su jug, istok i severoistok Srbije. Ove godine Uprava za veterinu će imati stav da je potrebno vakcinisati čitavu populaciju životinja na teritoriji zemlje, što će biti predloženo nadležnom ministarstvu i Vladi, zaključio je Plavšić.

Članovi Odbora su u raspravi izneli sumnju u postupak javne nabavke vakcine, govorili su o broju uginulih životinja po regionima tokom epidemije, vremenskom intervalu vakcinacije kako bi životinje bile zaštićene, radu veterinarske inspekcije na terenu, nadoknadi sredstava za vakcinaciju, evidenciji broja grla stoke, promeni pravilnika o vakcinaciji nakon nabavke vakcina, i drugo.

Nakon duže rasprave članovi Odbora su većinom glasova doneli Zaključak kojim se preporučuje da se po pitanju vakcinacije protiv plavog jezika ispitaju okolnosti da li je selektivna vakcinacija bila zakonita i da se izvrši revizija od strane nadležnih organa.

Sednici su prisustvovali i predstavnici udruženja poljoprivrednih proizvođača, Privredne komore Srbije, kao i savetnik premijera za poljoprivredu Dragan Glamočić.

Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Jovan Marković, Marjana Maraš, Sabina Dazdarević, Dušan Petrović, Velimir Stanojević, Dejan Nektarijević, Miodrag Nikolić, Milan Kovačević, Vladan Milošević, Žarko Bogatinović, Zoran Antić, Milija Miletić, Miroljub Stanković i Arpad Fremond.