Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Ministarstvo pravde navodi da treba menjati način izbora sudija i tužilaca, sa ciljem dodatne nezavisnosti, ali su se tokom rasprave čule različite ocene o stepenu nezavisnosti koje je potrebno pravosuđu. Izmena Ustava obaveza je Srbije u okviru pregovora sa Evropskom unijom o Poglavlju 23 koje se odnosi na vladavinu prava


Pitanje da li i na koji način treba menjati način izbora sudija i tužilaca u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) našlo se na okruglom stolu Ministarstva pravde o promenama najvišeg pravnog akta Srbije u oblasti pravosuđa.

Organizatori navode da je cilj promena dodatna nezavisnost, ali su se tokom rasprave čule različite ocene o stepenu nezavisnosti koje je potrebno pravosuđu.

Da li sudije u Srbiji i dalje treba da bira parlament, ili su bolja rešenja drugih zemalja gde ih biraju neposredno građani, ili stručna strukovna tela poput pravosudnih saveta? Učesnici okruglog stola imali su različita mišljenja.

"Uloga ministra pravda predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe ili nekih drugih funkcija ili predstavnika izvršne ili zakonodavne vlasti može biti poželjno ali kada se radi o nekim temama poput mreže sudova, budžeta, informacionih tehnologija ili nekih drugih organizacionih pitanja. Kada govorimo o izboru sudija mislim da se tu isključivo može i mora govoriti o stručnosti", smatra dekan pravnog fakulteta Union Nebojša Šarkić.

Pojedini učesnici debate međutim problem u pravosuđu vide u prevelikoj slobodi sudija.

"Mislim da je veći problem ne ta zavisnost suda prema politici, nego ova druga unutrašnja nezavisnost ili kako bih ja to nazvao sloboda sudije da prema nekom svom sudijskom uverenju presuđuje stvari", objašnjava dekan Pravnog fakulteta u Prištini Vlada Mihajlović.

Predstavnici organizatora tokom rasprave osvrnuli su se i na to što su pojedine organizacije odlučile da ne učestvuju u debati.

"Civilno društvo nismo ja i moja četiri prijatelja. Civilno društvo predstavljaju stotine i hiljade organizacija koje na neki način pokušavaju da participiraju u demokratskom procesu", naveo je Čedomir Backović iz Ministarstva pravde.

Raspravu su krajem prošlog meseca napustili predstavnici strukovnih udruženja sudija, tužilaca i pojedinih nevladinih organizacija.

"Ukoliko je pisanje izmena Ustava nešto što je bezobalno, nešto što može trajati predugo, i gde mi ne znamo koje su sve teme o kojima će se raspravljati, to zaista nije kvalitetna rasprava. Želimo da vidimo sam predlog izmena Ustava i nakon toga se svi ovi koje smo pomenuli vraćamo za sto i dajemo svoje komentare na tekstove", kaže Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa obaveza je Srbije u okviru pregovora sa Evropskom unijom o Poglavlju 23 koje se odnosi na vladavinu prava, a koje je otvoreno sredinom prošle godine.

Izvor: Vebsajt N1, Đorđe Nasković, 15.11.2017.
Naslov: Redakcija