Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POLICIJI: Proširuju se ovlašćenja Sektora unutrašnje kontrole i uvode testovi integriteta, kao istražne metode koja se koristi da bi se proverila sklonost policajca ka korupciji. U veštački stvorenom okruženju testira se kako policajci primenjuju zakone i propise u nezakonitim uslovima


Vrednost kuća, satova, stanova ili automobila koja se ne podudara sa zvaničnim primanjima u MUP-u, trebalo bi da bude "okidač" i stavi pod veću lupu one policajce koji poseduju skupocene stvari.

Novi Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 - dalje: Zakon) predviđa jačanje uloge i nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole (SUK) koji "lovi" korumpirane policajce. Takođe, najavljeno je i uvođenje novih instituta za prevenciju korupcije: kontrola imovinskih karata policajaca, analiza rizika korupcije i test integriteta. Ovim proverama trebalo bi da se utvrdi da li policajci žive pošteno od svog rada i plate ili u sklopu svog posla sarađuju sa kriminalcima.

Do sada je samo sedam ljudi iz MUP-a Srbije imalo obavezu da imovinsku kartu daje na uvid Agenciji za borbu protiv korupcije: ministar, pomoćnici ministra, državni sekretari i direktor policije. Oni moraju da prijavljuju svaku promenu na bankovnom računu. Po novom Zakonu ova obaveza biće proširena na načelnike zadužene za borbu protiv narkomanije (sektora kroz koji dnevno prođe na desetine hiljada evra), načelnike za privredni kriminal i druge rukovodioce i zaposlene u policiji koji se nalaze na mestima od visokog koruptivnog rizika i osetljivim poslovima (primeni posebnih dokaznih radnji kao što je prisluškivanje).

Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava naša država. U članu 16 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 - dr. zakon, 101/2011 - dr. zakon i 32/2013), navodi se da su "lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima dužna da pre stupanja na funkciju dostave Agenciji za borbu protiv korupcije potpune i tačne podatke o svojoj imovini". Takođe, da moraju da daju podatke o imovini svog bračnog druga, braće, sestara, roditelja, dece… Prema članu 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US) predviđena kazna zatvora za neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka o imovini je od šest meseci do pet godina.

Tako piše u zakonima, na papiru, a kako je u praksi?

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je potrebno proširiti spisak ljudi, s obzirom na to da samo sedam osoba iz MUP-a prijavljuje imovinu.

"Ali, s praksom se još nije krenulo niti je zakon jasan kako će provera imovine izgledati", navodi Saša Đorđević.

"Samo tri odsto građana ne veruje da ima koruptivnih policajaca. To ukazuje da korupcija postaje nešto normalno ili da građani nisu svesni štete", dodaje Đorđević.

Poznato je da je korupcija na sitno naročito izražena u saobraćajnoj policiji. Zbog toga nadležni misle da će donošenjem novog zakona o bezbednosti saobraćaja i strogih kazni ovaj problem biti umanjen. Međutim, neki stručnjaci smatraju da se uvođenjem strogih zakonskih odredaba, korupcija povećava jer su kazne za prekršaje na putevima rigorozne pa mnogi vozači računaju da im se više isplati da daju mito nego da plate kaznu ili ostanu bez dozvole.

"Glavna stvar u borbi protiv korupcije u policiji je procesuiranje onih policajaca koji su navikli da stiču ličnu korist zloupotrebom ovlašćenja. Time se smanjuje i njihov uticaj na nove i mlade policajce", smatra Saša Đorđević.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da u borbi protiv korupcije mnogo više nade polaže u test integriteta, koji bi, ako bi se dobro pripremio, mogao da ima veći efekat nego prijavljivanje imovine.

"Prijavljivanje imovine je dobro za preventivu, ali onaj ko je spreman da zloupotrebi funkciju naći će način da je sakrije kod rođaka, prijatelja", kaže Nenadić.

Test integriteta je antikorupcijska mera – dozvola policiji da testira svoje kolege tako što će ih dovesti u iskušenje nuđenjem mita. Kada saobraćajac zaustavi vozača, neće biti siguran da li je to običan građanin ili pripadnik unutrašnje kontrole. To je dozvoljen metod u mnogim zapadnim zemljama.

"Najveća opasnost kod tih testova je selektivna primena. To je ono čega se treba bojati. Zato policija treba da demonstrira da je zaista primenila sve metode uvek kada je za to bilo razloga", smatra Nenadić.

Politička korupcija i curenje informacija iz policije su mnogo veći problem gde stvarno ima razloga za zabrinutost, kaže Nenadić.

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a u je u prvoj polovini ove godine podneo 127 krivičnih prijava protiv 94 korumpirana policajca. SUK je prošle godine podneo 168 krivičnih prijava protiv 173 policajca. Među ovim delima najbrojnija su primanje mita, zloupotreba službenog položaja i prevara. Međutim, problem je u tome što je veoma teško saznati kakav su epilog ove krivične prijave imale na sudu. Nadležni ne vode takvu evidenciju. 

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 13.11.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija