POTREBNA USTAVNA REKONSTRUKCIJA

Vesna Rakić Vodinelić je rekla da aktivnosti koje treba da se sprovedu zbog poglavlja 23 i 24 u procesu evrointegracija neće moći da se sprovedu, jer je pravosuđe, koga se tiče veliki deo tih poglavlja, u blokadi.

Vodinelićeva je rekla da pravosuđe ne čine samo sudovi, već da ima mnoge druge elemente, među kojima su i advokati jedan deo.

Ona je ocenila da je štrajk advokata opravdan i da se oni u svom štrajku bore za vladavinu prava, koja i jeste osnov ta dva poglavlja (23 i 24).

Sprovođenje Briselskog sporazuma podrazumeva promenu Ustava Srbije.

"Briselski sporazum, onako kako je zaključen i kako nam je prezentovan, ide mimo Ustava Srbije i to je još jedan povod da se Ustav Srbije menja, ako se ozbiljno misli da se taj sporazum poštuje", smatra Vodinelić.

Kada je u pitanju predlog novog izbornog zakona, ona je rekla.

"Taj zakon treba da reši pitanje svih poslanika, da li su u pitanju jednokružni ili dvokružni većinski izbori, i da li bi to podrazumevalo izmenu u pogledu izbornih jedinica", ukazala je Vodinelić.

Ona je podsetila da je na parlamentarnim izborima cela Srbija jedna izborna jedinica, što bi, takođe, moralo da se promeni.

"Sada imamo proporcionalni izborni sistem kojim vladaju političke stranke", napomenula je Vodinelić, tako da građani ne znaju za koju ličnost glasaju i koja ličnost im odgovara za izborna obećanja i ono što je bio program.

Zato smatram da bi, za početak, bilo dobro da bar jedna trećina skupštinskog tela bude izabrana na većinskim izborima, naglasila je Vodinelić.

Prema njenom objašnjenju, građani bi, u tom slučaju, glasali za ličnost koja ima svoje ime i prezime, nezavisno od toga da li je slobodan poslanik u pitanju, budući poslanik ili je član neke političke stranke, dok bi drugi deo poslanika bio biran po proporcionalom sistemu.

Vodinelić smatra da bi sa takvim izbornim sistemom poslanici sigurno bili odgovorniji prema građanima.

"Pogledajte samo države u kojima se poslanici biraju po većinskom sistemu, oni znaju koji je njihov birački okrug i znaju kome treba da odgovaraju, s druge strane građani znaju koga i zašto treba da pozovu na odgovornost", rekla je Vodinelić.

Zakon sada, podsetila je ona, ne pravi razliku između grupe građana, stranke ili koalicije stranaka, već je prag za ulazak u parlament pet odsto, "što nije opravdano".

"Kad je u pitanju koalicija, trebalo bi da taj prag bude viši, kada je u pitanju grupa građana, možda bi trebalo razmišljati o tome da bude niži, jer to je način da se civilno društvo, preko grupa građana, uključuje u parlamentarni život", ocenila je Vodinelić.

"Vlast i država postoje da bi organizovali društvo i građane koji su deo tog društva", poručila je Vodinelić, ističući da bi za promenu izbornog sistema morao da se promeni i Ustav.

To je ustavna materija, a ne samo materija Zakona o izborima narodnih poslanika, obrazložila je Vodinelić, koja smatra da to nije jedino što zahteva promenu Ustava.

"Ako ozbiljno namerava da pristupi EU, Srbiju čeka temeljna rekonstrukcija Ustava", predvidela je Vodinelić.

Osim evropskih integracija, Vodinelić najveću potrebu za promenom najvišeg pravnog akta vidi u tome što Ustav "ne sadrži dovoljno garantija ljudskih prava u svakodnevnom životu".

-          Prema njenim rečima, ovaj Ustav ne poštuje proklamovani prinicip podele vlasti, pa sudsku vlast zapravo ne možemo smatrati ravnopravnom i samostalnom državnom vlašću, tako da odredbe koje se tiču pravosuđa moraju biti promenjene.