Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O UZBUNJIVAČIMA: Ustavni sud Srbije je 23. oktobra ove godine proglasio neustavnim član Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije na osnovu koga je donet Pravilnik o zaštiti uzbunjivača


Predlog zakona kojim će biti zaštićeni uzbunjivači naći će se pred poslanicima u utorak, a upućeni u tu tematiku upozoravaju da su pojedina predložena rešenja manjkava, te da ih treba dopuniti i doraditi.

Predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, portala "Pištaljka" i organizacije Transparentnost Srbija, koji su sagovornici Tanjuga na ovu temu slažu se da je zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od najpotrebnijih antikorupcijskih zakona, ali ukazuju i na nedostatke predloženog zakonskog rešenja koja je još moguće otkloniti.

  • Ustavni sud Srbije je 23. oktobra ove godine proglasio neustavnim član Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije na osnovu koga je donet Pravilnik o zaštiti uzbunjivača. Na taj način bi ljudi koji su imali status uzbunjivača, sedam dana po objavljivanju odluke USS u Službenom glasniku, ostali bez pravne zaštite koju im je ovaj pravilnik pružao. Ipak, kako nije postojao zakon koji bi ovu oblast regulisao, USS je odložio objavljivanje odluke za tri meseca, ostavljajući Vladi i skupštini da u tom periodu usvoje navedeni zakon.

Agencija za borbu protiv korupcije izdala je mišljenje o predlogu Zakona o uzbunjivačima u kome ističu da postoji prostor za njegovo poboljšanje.

"Smisao uređivanja oblasti zaštite uzbunjivača jeste da se motivišu oni koji imaju saznanja o nezakonitostima da u što većem broju ukažu na takve prakse u javnom interesu, da se zakonskim odredbama ograniče mogućnosti za štetne radnje prema licima koja učine ovakva razotkrivanja, kao i da njihov prolazak kroz sve pravne postupke nakon toga bude što manje bolan. Predlog zakona i dalje sadrži izvesne nedostatke i slabosti koji, po našem mišljenju, mogu ugroziti ostvarivanje proklamovanog cilja", stoji u dokumentu Agencije za borbu protiv korupcije.

U mišljenju Agencije se dodaje da je neophodno doneti zakon kojim će se stvoriti regulatorni i institucionalni okvir za efikasnu zaštitu uzbunjivača.

- Imajući u vidu da se predlog zakona pretežno bavi procesnim pitanjima i da se, osim sudske, ne predviđaju drugi oblici zaštite uzbunjivača, postoji bojazan da se njime neće postići njegova svrha.

-          Kako su za Tanjug naveli u Agenciji, potrebno je takođe jasno predvideti da je jedan od uslova za ostvarivanje prava na zaštitu savesnost postupanja uzbunjivača, odnosno da uzbunjivač postupa u dobroj veri u pogledu ažurnosti, sadržine obaveštenja i povezanosti tog obaveštenja sa javnim interesom.

-          "Mišljenja smo da je neophodno pojasniti u kom roku je ovlašćeni organ dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka", navode u Agenciji.

-          Trebalo bi, kako su naveli u Agenciji, razmotriti rešenje kojim bi bila predviđena zabrana saopštavanja javnosti samo onih tajnih podataka koji su označeni najvišim stepenom tajnosti i posebno osetljivih ličnih podataka.

-          Takođe, smatraju da bi trebalo predvideti pravo na nagradu u situaciji kada je uzbunjivanje dovelo do pribavljanja javnih prihoda koji bi u suprotnom izostali, s tim da se visina nagrade opredeli u određenom procentu i da se propiše njen maksimalni iznos.

U Transparentnosti Srbija smatraju da je bitno doneti sveobuhvatan kvalitetan zakon koji će biti efikasno primenjen kako ne bi došlo do razočaranja nakon što počne da se sprovodi.

"Takvih razočaranja smo se dovoljno nagledali na primeru drugih antikorupcijskim propisa, najsvežiji je Zakona o javnim preduzećima", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji navodi da je ta organizacija danas svim poslaničkim grupama u parlamentu uputila oko 40 predloga amandana na taj zakonski predlog.

I u Transparentnosti smatraju da bi u zakon trebalo ugraditi i mogućnost davanja nagrade uzbunjivačima koji svojim delovanjem omoguće ostvarivanje nekog javnog prihoda koji bi u suprotnom u potpunosti izostao, nešto slično kao nagrada koju građani daju poštenom nalazaču.

"Ima i nekih pitanja koja bi trebalo da budu manje kontroverzna u predlogu zakona. To je pitanje uslova koje bi trebalo da ostvari neko ko dobija poseban mehanizam zakonske zaštite.

Sadašnji predlog ne postavlja mnogo uslova u pogledu savesnosti, moguće su mnoge situacije u kojima je veoma upitno da li je potrebno pokrenuti ovaj mehanizam zakonske zaštite", naveo je Nenadić.

Prema njegovim rečima, po predloženom zakonu posebnu zaštitu bi uživali i oni koji kalkulišu sa time hoće li nešto prijaviti ili ne, i to su situacije kada je očigledno da javni interes nije bio primarni motiv za obelodanjivanje neke informacije nego lična korist.

"Na primer, čekaju 11 meseci po saznanju o povredi propisa i onda kada im zapreti neka šteta na radnom mestu zbog recimo nekog potpuno drugog razloga oni odluče da prijave događaj", naveo je Nenadić.

Ocenivši da se ne pravi nikakva gradacija u pogledu težine povrede propisa na koji se ukazuje, on predlaže da u nekim ekstremnim situacijama taj poseban mehanizam zaštite bude dat i kad se ukazuju na neke potpuno bezazlene povrede.

"Onda bi to dalje moglo da vodi nažalost u trivijalizaciju korišćenja ovog novog pravnog instituta", upzorio je Nenadić, čija organizacija sugeriše se da se ugrade i neki dodatni mehanizmi u korist uzbunjivača, kao što je mogućnost da se privremenom merom može naložiti i preduzeti radnja u njegovu korist.

Pravni savetnik antikorupcijskog portala "Pištaljka" Jelena Stojanović veruje da će predloženi zakon omogućiti zaštitu za uzbunjivače jer predviđa sudsku zaštitu tih ljudi kao najviši stepen zaštite.

'Pištaljka' je predlagala suženje termina tajnih podatka u predlogu zakona i verujem da ćemo uputiti amandman u vezi s tim", rekla je Stojanović Tanjugu.

Izvor: Tanjug