NACRTI ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA I O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA: Dodate odredbe koje idu na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom

Mimo znanja članova radne grupe koji su radili na izmenama medijskih zakona, Vlada Srbije je preko noći, pred njihovo najavljeno usvajanje, u Zakon o elektronskim medijima dodala dva stava u član 122, koji idu na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom.

Naime, operatori će biti dužni da numerišu kanale kako je previđeno zakonom, uz obavezu da na prva tri mesta idu programi javnog servisa (RTS1, 2 i 3), a potom televizije sa nacionalnom frekvencijom - Pink, Hepi, B92 i Prva. Ono što je sporno je da će ako operatori ne postignu dogovor o ceni sa navedenim televizijama, nju odrediti Regulatorno telo za elektronske medije.

U postojećem odnosu “snaga”…. jasno je na čiju štetu će ići ove ubačene odredbe, i zašto ih je Vlada dodala preko noći, mimo znanja medijskih udruženja, organizacija i pojedinaca koji su učestvovali u izradi zakona.

Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji i član Radne grupe za Zakon o elektronskim medijima, ističe da tekst koji je bio na javnoj raspravi i koji su pisali, nije isti koji se sad nalazi pred usvajanjem, jer su u njega dodata još dva stava u članu 122.

Te dopune predviđaju da ukoliko operator i pružalac medijske usluge ne postignu dogovor o ceni, REM je taj koji će da cenu da odredi. Na pitanje kako će to u praksi da izgleda i da li će ista cena biti određena za sve operatore, Veljanovski kaže da je to sada nemoguće reći.

- Ta dva stava koje su dodali u član 122 zakona uopšte nisu bili predmet rasprave. Mi o tome nismo razgovarali, to apsolutno nije bilo predloženo dok smo radili na zakonu. To je uneto u zakon neposredno pred proceduru usvajanja u Vladi - navodi Veljanovski.

On ne veruje da će eventualno nametnute cene važiti isto za sve, već da će to zavisiti od slučaja do slučaja.

- Da li će REM imati neke parametre koji će to da ujednače ili ne, nemoguće je reći - ističe Veljanovski.

Na pitanje kakve posledice to može da dovede u praksi, on kaže da neka od te dve strane može da bude naterana da prihvati nešto što njoj ne odgovara, “što nije u redu”.

- Evropska praksa je da je dogovor o ceni prepušten tržištu, da se dve strane dogovaraju same bez ičijeg uplita. Ako se zakon kao takav usvoji, samo iz prakse možemo videti kako će to da izgleda - ukazuje Veljanovski.

Upitan o motivima za iznenadne izmene zakona, on kaže da o tome može samo da se nagađa.

- Verovatno i ovde volja vlasti treba da bude ostvarena na način da se obezbedi da će ona strana koja zadovoljava njene interese, biti u povoljnijem položaju - zaključuje Veljanovski.

Advokat Junajted grupe Miloš Stojković rekao je da suštinski veoma nezgodna situacija u koju se stavlja operator.

- Zato što vi zakonom određujete neki princip, zato što dajete ovlašćenja regulatoru da donese odluku kojom će naložiti da neki kanal bude ‘must carry’ - obavezan prenos. A tržištu prepuštate da odredi cenu i to tako da pružalac medijske usluge može da odredi cenu onako kako on misli da treba - navodi Stojković.

Takav slučaj se već dogodio u oktobru 2022. kada je Kopernikus, vlasnik Prve i B92 tražio astronomsko povećanje cene od SBB-a za prenos svojih kanala.

- U tom, uslovno rečeno, sporu su predstavnici REM-a stali prilično otvoreno na stranu pružaoca usluga, jer su govorili da u Srbiji ne postoji ‘must carry’ regulativa koja bi obavezala operatora da prenosi nacionalne kanale, što je bio jedan vid favorizovanja - ukazuje Stojković.

Programski direktor N1 Igor Božić kaže da izgleda da je vlast rešila da na mala vrata, bez javnosti, usvoji zakon koji bi ozbiljno uticao na vidljivost nezavisnih medija a verovatno i na opstanak….On podseća da ovi predlozi nisu viđeni u javnoj raspravi, da su se pojavili preko noći i nisu javno objavljeni.

Izvor: Vebsajt Danas, Katarina Živanović, 13.10.2023.
Naslov: Redakcija