Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: Zaštitna odredba ističe 1. januara, porez će značajno porasti


Preduzetnicima koji u Srbiji plaćaju paušalni porez od 1. januara 2023. godine bi ti nameti mogli značajno da porastu jer ističe uredba koja propisuje da poreska obaveza ne može da se poveća više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poreski savetnik Aleksander Segedi rekao je da je vlast u Srbiji donela tu uredbu kao privremeno rešenje dok se korenito ne uredi sistem paušalnog oporezivanja, ali to nije učinjeno, delom i zbog problema sa pandemijom.

Pravo na paušalno oporezivanje imaju preduzetnici koji ne vode knjige prihoda i rashoda i godišnje ne fakturišu više od šest miliona dinara vrednosti računa, a utvrđuje se tako što poreski inspektor, kao polaznu osnovicu koristi prosečne plate, Republike ili opštine ili prosek šifre delatnosti u kojoj se posluje, i na to, zavisno od procene prihoda, može da doda još deset odsto dok traje uredba.

- Zbog relativno različitih kriterijuma obračuna i procene inspektora iznosi paušalnog poreza su različiti, pa se često zloupotrebljava mogućnost da se porez prijavi u jednoj opštini, gde su ti proseci niži, a sedište poslovanja je u drugoj opštini, gde je mesto stanovanja, što je krivično delo - rekao je Segedi.

Dodao je da poreski inspektor kada istekne uredba nema ograničenja i uglavnom procenjuje poreske obaveze koje su više u odnosu na postojeće, retko se desi da ih smanji.

On je rekao da Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica traže produženje zaštite za paušalce i niži porez za radnike na internetu, kako bi se izbeglo bežanje u sferu rada na crno.

Kako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili bega u sivu zonu, NALED i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr. i 156/2020) produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto.

Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom, da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta. Cilj inicijative je, kako su objasnili u NALED-u, nastavak stvaranja podsticajnog okruženja za registraciju novih preduzetnika i opstanak postojećih kojih u Srbiji ima više od 100.000.

Za održanje poslovanja u nestabilnim vremenima najvažnije je, kako smatraju poreski stručnjaci, da se omogući predvidljivost poreskih obaveza i stimuliše nastavak poslovanja u legalnim tokovima.

Predlog za izmenu obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta obuhvata pre svega predavače stranih jezika na platformama i virtualne asistente, odnosno lica koja pružaju administrativne usluge preko interneta (šifre delatnosti 8559 i 8211).

Prema procenama, tim poslovima bavi se 39.000 osoba od kojih registrovanu preduzetničku radnju ima manje od jedan odsto.

Ključna izmena, prema predlogu NALEDA i Digitalne zajednice, pri paušalnom oporezivanju podrazumevala bi da te dve delatnosti budu tretirane kao "lokacijski nesenzitivne", odnosno da na visinu poreza ne utiče u kojem gradu ili opštini je preduzetnik registrovan. Takva promena bila bi važna jer predavači stranih jezika i virtualni asistenti mesečno zarade između 70.000 i 80.000 dinara, a dve trećine njih živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde su poreske dažbine najviše.

Jedan predavač stranih jezika u Beogradu bi, po sadašnjoj formuli, na prihod od 80.000 dinara morao da plati čak 52.000 dinara poreza zbog čega izbegavaju da se registruju u velikim gradovima gde su poreska opterećenja najveća.

S obzirom na to da je reč o radu preko interneta, mesto registracije, kako je navedeno u predlogu, ne treba da predstavlja bitan faktor u određivanju visine poreza.

Ukoliko bi bio prihvaćen taj predlog NALEDA i Digitalne zajednice, pri obračunu poreza u tim delatnostima bi se uzimala prosečna plata na republičkom nivou koja je niža u odnosu na prosečnu platu u najvećim gradovima što bi značilo i niži porez i podsticaj za registraciju poslovanja.

Druga izmena podrazumevala bi promenu koeficijenta s kojim se množi poreska osnovica za te delatnosti. Šifre delatnosti 8559 i 8211 su među prvih 80 po visini koeficijenta od ukupno 407 delatnosti propisanih Uredbom o paušalnom oporezivanju. Smanjenje koeficijenta bi, kako je ocenjeno, uticalo na snižavanje poreske obaveze i stimulisalo njihovo prijavljivanje.

Takva promena mogla bi da, prema predlogu, motiviše i do dve trećine radnika na internetu iz te dve delatnosti da iz jedne neizvesne pozicije pređu u legalne tokove i steknu veća prava iz socijalnog osiguranja. Sistem bi se, kako se ocenjuje, tim izmenama učinio pravičnijim i objektivno zasnovanim.

Predlagači smatraju da osim benefita za paušalce, promena bi bila značajna i za državu jer se procenjuje da bi broj potencijalno novoregistrovanih preduzetnika mogao da uveća prihode državnog budžeta godišnje za oko 5,4 miliona evra.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt eKapija, 07.10.2022.
Naslov: Redakcija