Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE: Propisane kazne za stavljanje u promet nebezbedne hrane kreću se od 300.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 250.000 do 500.000 dinara za prekršaj preduzetnika, od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se fizičko lice


Nije nepoznato da u meso po prodavnicama stavljaju soju, led, vodu i hrskavicu, a da su prodavci nadmašili sami sebe u tome kako da mesu sačuvaju svežinu i produže rok trajanja pokazuju nedavne kontrole veterinarske inspekcije. Inspekcija je, naime, tokom 2016. i 2017. godine u rezultatima ispitivanja uzoraka zatekla proizvode sa dodatim vinobranom (davanje "zdrave boje" mesu) i potvrđen je nalaz SO2 u poluproizvodima od mesa.

Analiza je pokazala i da su dodavane začinske smese koje nisu odobrene za korišćenje. Samim tim, veliki broj nepravilnosti u trgovinskim lancima bio je vezan i za deklarisanje, posebno kod pilećeg mesa koje je nepravilno obeležavano.

Da ima indicija da se u prodaji nalazi meso u kome ima vinobrana, potvrdio je i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

- Čuo sam za takve slučajeve i pitanje je koliko se to kontroliše kod nas. Kada je naša organizacija slala inspekciju, nalazili su mesne proizvode sa isteklim rokom trajanja, sa prisustvom buđi i truljenja - istakao je Papović.

Kontrolisanom upotrebom, SO2 ima važnu ulogu u čuvanju i dužini roka upotrebe poluproizvoda od mesa, što ovde nije bio slučaj.

- Sumpor dioksid se dodaje u hranu radi smanjenja rasta mikroorganizama, sprečavanja promene boje hrane, a da se konzervans dodaje radi sprečavanja kvarenja hrane - kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dozvoljeni su aditivi, boje i enzimi iz tehnoloških razloga, ali, kako su naglasili u inspekciji, nijedan dodatak ne sme da se upotrebljava za prikrivanje neispravnih sirovina, odnosno loših tehnoloških postupaka ili prakse.

Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa ("Sl. glasnik RS", br. 94/2015, 104/2015 i 19/2017 - dr. pravilnik), dozvoljeni su sledeći dodaci: kuhinjska so, voda, enzimi (starter kulture i kulture probiotičkih organizama), arome dima i prirodne arome, vlakna, (inulin, omega-3 masne kiseline, vitamini i mineralne materije, ugljeni hidrati (skrob i proizvodi od skroba), belančevinasti proizvodi, mleko i proizvodi od mleka, jaja i proizvodi od jaja, masti i ulja biljnog i životinjskog porekla, hrana i proizvodi biljnog porekla (pečurke, žitarice, povrće, voće, i njihovi proizvodi uključujući vino i druga pića) i želatin.

Iako je upotreba vinobrana u maloj količini dozvoljena u proizvodnji kako bi se odložilo kvarenje mesa, veća količina od dozvoljene može negativno da se odrazi na zdravlje čoveka.

- Vinobran je jedna vrsta kiseline i može da ošteti sluzokožu creva i želuca, pa ga ne bi trebalo zloupotrebljavati - poručuje dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja "Voždovac".

Dok upotreba vinobrana ostavlja posledice na duže staze, uzorci kod kojih je pronađena buđ i truljenje su mnogo opasniji.

- Ja bih zatvorila sve koji drži neispravno meso. Pokvareno meso može da dovede do ozbiljnog trovanja kod ljudi - upozorila je dr Dimitrijević.

Svi kod kojih su potvrđeni nalazi supstance koja nije dozvoljena za korišćenje, sankcionisani su u skladu sa kaznama propisanim zakonom, a hrana je neškodljivo uklonjena kao nebezbedna, kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Zakonom o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) propisane su kaznene odredbe za one koji stavljaju u promet hranu koja nije bezbedna.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane.

Zbog pomenutih neispravnosti, u toku je vanredna službena kontrola prometa poluproizvoda od mesa (ćevapčića, pljeskavica, roštilj kobasica).

Izvor: Vebsajt Telegraf, Slađana Vasić, 11.10.2017.
Naslov: Redakcija