ZAKON O RADU: U pripremi izmene Zakona, kojima se planira obaveza poslodavca da prijave radnika istog dana kad stupi na rad

Među građanima koji nemaju overene knjižice najviše je zaposlenih "na crno", ali je mnogo i onih koji su prijavljeni ali im poslodavac ne uplaćuje doprinose redovno. Među njima su i nezaposleni koji pravo na zdravstveno osiguranje nisu mogli da ostvare preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ali u taj krug stupaju i studenti kada navrše 26 godina života, a niti su završili fakultet, niti pronašli zaposlenje.

Bez knjižice, oni u zdravstvenim ustanovama mogu da računaju samo na hitnu medicinsku pomoć, a za druge usluge propisan je cenovnik. Kratka poseta izabranom lekaru košta 192 dinara, prvi pregled 350, a kontrola 250 dinara, ali čak i obična prehlada može izaći na nekoliko hiljada dinara, jer bez overene knjižice nema lekova na recept pa se u apotekama plaća puna cena. Za one koji se odluče za privatne ordinacije, cene su višestruke.

Čak 417.590 građana koji se vode kao obveznici zdravstvenog osiguranja imalo je dug prema državi, zaključno sa 30. junom 2017. godine. Koji poslodavci duguju i koliko? To u Poreskoj upravi ne mogu da navedu, jer im, kažu, ne dozvoljava zakon. U medijima se prethodnih godina govorilo o milijardama dinara duga, od čega je veliki deo nenaplativ.

Zakon Poreskoj upravi daje mogućnost da one poslodavce koji porez nisu platili, prinudnom naplatom primoraju da to učine. Do prinudne naplate, međutim, dug je put. Poreska poslodavcu prvo šalje opomenu da dug isplati u roku od pet dana. U tih pet dana, obveznik može sa Poreskom upravom da uđe u spor u vezi s vrstom i iznosom poreza ili da zahteva odlaganje plaćanja poreskog duga.

Međutim, kod onih koji su u stečaju, postupku likvidacije, privatizacije, firmi koje su obrisane iz registra ili čak fantomskih firmi naplatu uopšte nije moguće izvršiti, navodi se u odgovoru Poreske uprave. Takvi dužnici doprinose za zdravstveno osiguranje duguju za 85.065 ljudi.

Još manje vidljivi su zaposleni u sivoj zoni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je krajem avgusta 2017. godine bilo 637.900 "neformalno zaposlenih" što je eufemizam za rad na crno. I najobičnija prehlada, za njih je pravi luksuz.

Kako osim zarade ne ostvaruju druga prava iz Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US), za njih bolovanje znači neplaćeno odsustvo, pa se pre odlučuju da rade bolesni, nego da ostanu bez zarade. "Neki poslodavci brzo zamene ta lica drugim licima, tako da zaposleni često strahuju da će zbog bolesti ostati bez posla. To su poslodavci koji ne priznaju bilo kakva dokumenta iz zdravstvenih centara, potpuno im je svejedno, samo je važno da imaju angažovane ljude na spisku", navodi Zoran Ristić, iz sindikata "Nezavisnost"

Na pitanje ko ne radi svoj deo posla, sindikalci odgovaraju: inspekcije, a pre svega inspekcija rada, koja bi prvo trebalo da reši sivu zonu zaposlenja. "Imamo najave da će se zakonska regulativa menjati i da će poslodavci biti obavezni da prijave radnika istog dana kad stupi na rad, jer se dešava da poslodavac kaže 'evo počeo je danas i biće prijavljen narednog dana'. Tako izbegavaju plaćanje kazni, a nakon inspekcijskog nadzora samo zamene tog radnika", navodi Ristić.

S druge strane, prst upire u državu što je pojedine poslodavce stavila na listu zaštićenih, pa njih inspektori rada vrlo često izuzimaju iz inspekcijskog nadzora, a institucije ih ne gone. "Ja ne mogu da zamislim da neki mali poslodavac koji nema politički uticaj može da razmišlja o tome da pre isplate zarade ne uplati doprinose i da prođe bez intervencije nadležnih inspekcijskih službi", kaže Ristić.

Umesto rešenja za one koji zakon ne poštuju, država je rešenje ponudila onima koji zbog tog nepoštovanja trpe posledice. Građani koji nemaju overene zdravstvene knjižice tako su dobili mogućnost da u državnim zdravstvenim ustanovama jednom mesečno obave besplatne zdravstvene preglede koji obuhvataju merenje nivoa šećera u krvi, pritiska i EKG. Ti se pregledi finansiraju ponovo iz budžeta, odnosno solidarno kroz novac onih građana i poslodavaca koji su porez već platili. Oni koji nisu – čini se i neće.