NAČELO ZBORNOSTI ODLUČIVANJA U SUDSKIM POSTUPCIMA: U kontinentalnom sistemu dokaze ocenjuje sudsko veće. Kod nas porotnici čine sastavni deo sudskog veća kojem predsedava sudija profesionalac. Od pet članova sudskog veća, dva člana su sudije, a tri su predstavnici građana odnosno sudije porotnici. Kada je veće tročlano, dva člana su porotnici
Kada bi u srpskim sudovima postojala porota koja odlučuje o krivici ili nevinosti optuženog, onda bi bilo bar dvostruko manje oslobađajućih presuda. To su ocenili krivičari na nedavno održanom savetovanju na Zlatiboru.
Članovi porote u SAD i Velikoj Britaniji predstavljaju "glas naroda" odnosno javnosti. Oni nisu pravnici i zato je ubedljivost tužioca ili advokata od presudnog značaja za uverenje porotnika o tome da li je optuženi kriv ili nije kriv. Oni upravo na taj način i saopštavaju svoju odluku, koja se sastoji od jedne ili dve reči: "Guilty" ili "Not guilty".
Ako porota nalazi da je optuženi kriv, onda sudija određuje kaznu. Slobodna ocena dokaza u anglosaksonskom sistemu suđenja prepuštena je dakle običnim građanima, dok u kontinentalnom sistemu dokaze ocenjuje sudsko veće. Kod nas porotnici čine sastavni deo sudskog veća kojem predsedava sudija profesionalac. Od pet članova sudskog veća, dva člana su sudije, a tri su predstavnici građana odnosno porotnici. Kada je veće tročlano, dva člana su porotnici. Na taj način kod nas se ostvaruje takozvano načelo zbornosti odlučivanja u sudskim postupcima.
– U našem pravnom sistemu, sudije odlučuju o krivici na osnovu izvedenih dokaza. Kada bi kod nas o krivici odlučivali građani, onda bi njihova ocena dokaza najčešće bila mnogo "slobodnija" na štetu okrivljenih, jer su građani skloniji represiji. Bilo bi daleko više osuđujućih presuda, a znatno manje oslobađajućih – rekao je dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.
Krivičari su o ovom pitanju počeli da diskutuju povodom sve češćih zahteva za brzim krivičnim postupkom. Oni smatraju da brzina može da škodi kvalitetu suđenja i pravičnosti, po sistemu "Što je brzo, to je i kuso". Ipak, ne odobravaju predugo trajanje suđenja i odlaganja glavnih pretresa na dva, tri i više meseci.
– Najbrži sud na svetu je preki sud. Za to se, srećom, niko ne zalaže, ali opasno je smatrati da je brzina najvažnija. Krivični postupak mora da bude pre svega pravičan – kaže dr Škulić.
Svaki optuženi u SAD ima ustavno pravo na porotno suđenje. Međutim kada bi se to pravo samo malo više koristilo, sistem bi doživeo kolaps, jer je klasično suđenje veoma komplikovano i skupo. Svega tri do pet posto krivičnih postupaka u SAD odvija se u sudnici, pred porotom, a čak 95 odsto se završava sporazumom o priznanju krivice.
– Strah od odluke porote može neke okrivljene da natera na priznanje, čak i onda kada su nevini, a naročito kada je reč o onima koji su već ranije osuđivani, jer oni znaju da će porotu teško ubediti u svoju nevinost – navodi dr Škulić.
Kod nas se većina krivičnih postupaka završava pred sudskim većem, u čijem sastavu su i sudije porotnici, ali odluku o krivici i kazni donose sudije profesionalci.
Ubrzo posle savetovanja krivičara na Zlatiboru, o poroti je bilo reči i na savetovanju o reformi pravosuđa i ustavnim promenama, koje je održano na Pravnom fakultetu univerziteta "Union". Dekan ovog fakulteta, prof. dr Nebojša Šarkić rekao je da porota u našim sudovima poslednjih godina gubi svoj značaj.
– Naše zakonodavstvo u poslednjih nekoliko reformi vidno smanjuje ulogu porote i ona se ograničava na pojedinu vrstu sporova, i to uglavnom u procesu donošenja odluka. Sudija pojedinac ili sudija predsednik veća dobijaju veću ulogu uprkos i dalje nespornom ustavnom i zakonskom proklamovanju načela zbornosti odlučivanja – kaže dr Šarkić.
Podseća da se u postupcima za organizovani kriminal sudi samo u veću od troje sudija profesionalaca, bez prisustva porotnika u sastavu sudskog veća.
– Ovakav sastav suda ozbiljno remeti globalni ustavni koncept zbornosti sudskih veća, ali se to pravda činjenicom da je reč o najtežim oblicima kriminala i da je za to neophodna visoka stručna osposobljenost, ali i da bi se izbegao mogući uticaj kriminalnih grupa kojima se sudi ili njihovih pristalica na porotu – navodi dr Nebojša Šarkić.
On smatra da je porota nezamenljiva u pojedinim vrstama sporova. Na primer, članovi porote mogu značajno pomoći sudiji prilikom određivanja iznosa zakonskog izdržavanja za maloletno dete, jer to nije pravno pitanje već faktičko stanje kupovne moći, cena i potreba deteta.
Porotu u Engleskoj čini 12 porotnika, a za presudu je potrebna saglasnost deset članova porote. Sudija rukovodi suđenjem – vodi računa o zakonitosti dokaza i poštovanju procedure, a na kraju izriče kaznu, ako je porota oglasila optuženog krivim. Sudija može da raspusti porotu ako je ona podeljena po pitanju odluke o krivici.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 15.10.2017.Naslov: Redakcija