Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NAČELO ZBORNOSTI ODLUČIVANJA U SUDSKIM POSTUPCIMA: U kontinentalnom sistemu dokaze ocenjuje sudsko veće. Kod nas porotnici čine sastavni deo sudskog veća kojem predsedava sudija profesionalac. Od pet članova sudskog veća, dva člana su sudije, a tri su predstavnici građana odnosno sudije porotnici. Kada je veće tročlano, dva člana su porotnici


Kada bi u srpskim sudovima postojala porota koja odlučuje o krivici ili nevinosti optuženog, onda bi bilo bar dvostruko manje oslobađajućih presuda. To su ocenili krivičari na nedavno održanom savetovanju na Zlatiboru.

Članovi porote u SAD i Velikoj Britaniji predstavljaju "glas naroda" odnosno javnosti. Oni nisu pravnici i zato je ubedljivost tužioca ili advokata od presudnog značaja za uverenje porotnika o tome da li je optuženi kriv ili nije kriv. Oni upravo na taj način i saopštavaju svoju odluku, koja se sastoji od jedne ili dve reči: "Guilty" ili "Not guilty".

Ako porota nalazi da je optuženi kriv, onda sudija određuje kaznu. Slobodna ocena dokaza u anglosaksonskom sistemu suđenja prepuštena je dakle običnim građanima, dok u kontinentalnom sistemu dokaze ocenjuje sudsko veće. Kod nas porotnici čine sastavni deo sudskog veća kojem predsedava sudija profesionalac. Od pet članova sudskog veća, dva člana su sudije, a tri su predstavnici građana odnosno porotnici. Kada je veće tročlano, dva člana su porotnici. Na taj način kod nas se ostvaruje takozvano načelo zbornosti odlučivanja u sudskim postupcima.

U našem pravnom sistemu, sudije odlučuju o krivici na osnovu izvedenih dokaza. Kada bi kod nas o krivici odlučivali građani, onda bi njihova ocena dokaza najčešće bila mnogo "slobodnija" na štetu okrivljenih, jer su građani skloniji represiji. Bilo bi daleko više osuđujućih presuda, a znatno manje oslobađajućih – rekao je dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.

Krivičari su o ovom pitanju počeli da diskutuju povodom sve češćih zahteva za brzim krivičnim postupkom. Oni smatraju da brzina može da škodi kvalitetu suđenja i pravičnosti, po sistemu "Što je brzo, to je i kuso". Ipak, ne odobravaju predugo trajanje suđenja i odlaganja glavnih pretresa na dva, tri i više meseci.

Najbrži sud na svetu je preki sud. Za to se, srećom, niko ne zalaže, ali opasno je smatrati da je brzina najvažnija. Krivični postupak mora da bude pre svega pravičan – kaže dr Škulić.

Svaki optuženi u SAD ima ustavno pravo na porotno suđenje. Međutim kada bi se to pravo samo malo više koristilo, sistem bi doživeo kolaps, jer je klasično suđenje veoma komplikovano i skupo. Svega tri do pet posto krivičnih postupaka u SAD odvija se u sudnici, pred porotom, a čak 95 odsto se završava sporazumom o priznanju krivice.

Strah od odluke porote može neke okrivljene da natera na priznanje, čak i onda kada su nevini, a naročito kada je reč o onima koji su već ranije osuđivani, jer oni znaju da će porotu teško ubediti u svoju nevinost – navodi dr Škulić.

Kod nas se većina krivičnih postupaka završava pred sudskim većem, u čijem sastavu su i sudije porotnici, ali odluku o krivici i kazni donose sudije profesionalci.

Ubrzo posle savetovanja krivičara na Zlatiboru, o poroti je bilo reči i na savetovanju o reformi pravosuđa i ustavnim promenama, koje je održano na Pravnom fakultetu univerziteta "Union". Dekan ovog fakulteta, prof. dr Nebojša Šarkić rekao je da porota u našim sudovima poslednjih godina gubi svoj značaj.

Naše zakonodavstvo u poslednjih nekoliko reformi vidno smanjuje ulogu porote i ona se ograničava na pojedinu vrstu sporova, i to uglavnom u procesu donošenja odluka. Sudija pojedinac ili sudija predsednik veća dobijaju veću ulogu uprkos i dalje nespornom ustavnom i zakonskom proklamovanju načela zbornosti odlučivanja – kaže dr Šarkić.

Podseća da se u postupcima za organizovani kriminal sudi samo u veću od troje sudija profesionalaca, bez prisustva porotnika u sastavu sudskog veća.

Ovakav sastav suda ozbiljno remeti globalni ustavni koncept zbornosti sudskih veća, ali se to pravda činjenicom da je reč o najtežim oblicima kriminala i da je za to neophodna visoka stručna osposobljenost, ali i da bi se izbegao mogući uticaj kriminalnih grupa kojima se sudi ili njihovih pristalica na porotu – navodi dr Nebojša Šarkić.

On smatra da je porota nezamenljiva u pojedinim vrstama sporova. Na primer, članovi porote mogu značajno pomoći sudiji prilikom određivanja iznosa zakonskog izdržavanja za maloletno dete, jer to nije pravno pitanje već faktičko stanje kupovne moći, cena i potreba deteta.

Porotu u Engleskoj čini 12 porotnika, a za presudu je potrebna saglasnost deset članova porote. Sudija rukovodi suđenjem – vodi računa o zakonitosti dokaza i poštovanju procedure, a na kraju izriče kaznu, ako je porota oglasila optuženog krivim. Sudija može da raspusti porotu ako je ona podeljena po pitanju odluke o krivici.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 15.10.2017.
Naslov: Redakcija