Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RAZLIKA IZMEĐU NEZAVISNOSTI I NEODGOVORNOSTI SUDIJA


Na pitanje koja je razlika između nezavisnosti i neodgovornosti sudije se ne može odgovoriti decidno. Nezavisnost sudije, a u okviru nezavisnog sudstva, je garancija vladavine prava u demokratski uređenom društvu i ne predstavlja preduslov za neodgovorno ponašanje nosilaca sudijske funkcije. Neodgovornost sudije je vezana isključivo za ličnost svakog pojedinca i taj problem se efikasno može rešiti identifikacijom takvih pojedinaca i sankcionisanjem, a na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma i merila. 

Nezavisnost sudstva je jedan od preduslova za nezavisnost sudije 

Pre svega, nezavisnost sudstva (koja se u poslednje vreme naročito često pominje, što ukazuje na postojanje problema) jeste jedan od najvažnijih elemenata vladavine prava.

Vladavina prava je osnov demokratskog pravnog poretka.

U tom smislu, neophodno je da se uspostavi ravnoteža između tri grane vlasti: sudske, izvršne i zakonodavne vlasti. Pod nezavisnošću sudske vlasti podrazumeva se i odnos između ove tri grane vlasti u kome je zabranjeno da izvršna i zakonodavna vlast utiču na vršenje sudske vlasti. Ovaj princip je ustanovljen radi zaštite pojedinaca koji samo u državi u kojoj se poštuje princip nezavisnosti sudstva može imati zagarantovanu zaštitu prava.

Garancije postojanja nezavisnog sudstva potiču iz Ustava, ali prvenstveno iz faktičkog poštovanja jasno ustanovljenih principa, jer u suprotnom i sam Ustav, kao najviši pravni akt jedne države, postaje "mrtvo slovo na papiru". Tek pod pretpostavkom nezavisnog sudstva može se govoriti i o nezavisnosti sudije kao nosioca sudske vlasti. Etički kodeks("Sl. glasnik RS", br. 96/2010) navodi da je sudija u vršenju sudijske vlasti nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Nadalje se navodi da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanja činjenica i primeni prava u svemu o čemu odlučuje. Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.

Kada se ovo ima u vidu moglo bi se pomisliti da nad postupcima sudije u vršenju sudske vlasti nema kontrole, što je svakako netačno. Država je u obavezi da svoj pravosudni sistem uredi tako da spreči svaki nedozvolјeni uticaj, direktni i indirektni, kao i uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na vršenje sudske vlasti, ali i da spreči samovolju u postupanju samog sudije u pojedinačnim predmetima. 

Dakle, nezavisnost sudstva ne znači pravo sudija da mogu samovoljno da odlučuju o predmetima, već da su dužni da sude pravično i nepristrasno i na osnovu Ustava i zakona, a kao garancija takvom načinu postupanja jasno je da sudije moraju biti i odgovorne za svoje postupke i svoj rad. Sudije ne mogu biti izuzete od odgovornosti kojoj podležu i svi građani.

Naime, obaveza sudija je da svoju funkciju obavlјaju nezavisno, nepristrasno, stručno, efikasno i savesno, ali je i obaveza sudije da svojim ponašanjem, kako u vršenju funkcije tako i u privatnom životu, očuvaju poverenje javnosti u svoj rad i sudski sistem u celini. U tom smislu je značajna i odgovornost i stručnost sudije u postupanju, i da bi se obezbedila što kvalitetnija sudska zaštita u interesu građana, utvrđeno je u kojim slučajevima sudija odgovara za svoje postupke. Tako su i sudije podložne krivičnoj, građanskoj i disciplinskoj odgovornosti.

Građanska odgovornost sudija je ograničena potrebom da se ne ugrozi njihova nezavisnost, pa sudije nisu odgovorne za greške koje su napravile pri vršenju sudijske funkcije. Naime, kada se govori o pogrešnoj primeni materijalnog ili procesnog prava ili neadekvatnoj oceni dokaza, ovakve greške predstavljaju osnov za podnošenje pravnog leka protiv date sudske odluke. Druga ponašanja u vršenju sudijske funkcije koje se ne mogu ispraviti kroz redovan ili vanredan pravni lek, kao što je, na primer, neopravdano odlaganje u postupku, mogu predstavljati osnov za pokretanje građanskog postupka za naknadu štete, ali protiv države, a ne protiv sudije. Država, međutim ima pravo da naknadi ovakve troškove od sudije, ali pod uslovom da je sudija postupao namerno.

Krivična odgovornost sudije, postoji kao i za svakog građanina. Ona je samo ograničena kada sudija obavlja sudijsku funkciju jer sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije iz čl. 360 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).

 Disciplinska odgovornost sudije postoji u slučaju nesavesnog obavljanja sudijske funkcije i nedostojnog ponašanja koji su unapred zakonom propisani kao disciplinski prekršaji, kao što su između ostalih i povreda načela nepristrasnosti, propuštanje sudije da traži izuzeće u predmetima u kojima postoji razlog za izuzeće, odnosno isključenje predviđeno zakonom, neopravdano kašnjenje u izradi odluka, neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa, neopravdano odugovlačenje postupka, očigledno nekorektno postupanje prema učesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu, prihvatanje poklona suprotno propisima koji regulišu sukob interesa, obavljanje aktivnosti koje su zakonom određene kao nespojive sa sudijskom funkcijom, kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri, i drugih prekršaja.

Svako može podneti disciplinsku prijavu protiv sudije Disciplinskom tužiocu koji, ako oceni da je prijava osnovana, pokreće disciplinski postupak pred komisijom Visokog saveta sudstva.

Ukoliko učini težak disciplinski prekršaj, sudija se razrešava sudijske funkcije kao i u slučaju da nestručno obavlja svoju funkciju ili bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili učini krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje sudijske funkcije

I na kraju ću još dodati da je, kao i u svemu ostalom u životu, postizanje ravnoteže "ključ uspeha", što zapravo znači:

- potrebno je omogućiti strankama u postupku da ukažu na neprofesionalno ponašanje sudije, kao što je već istaknuto kroz jasno unapred utvrđene postupke, za jasno definisano nedozvoljeno ponašanje, ali sa druge strane,

- neophodno je zaštititi sudije od mogućih zloupotreba ovog prava od strane samih stranaka, ali i od ostalih nedozvoljenih uticaja.

Samo ovako uspostavljenom ravnotežom se može postići da nam sude nezavisne, a odgovorne sudije.

Izvor: Vebsajt Otvorena vrata pravosuđa, Katarina Vujović - Sutkinja Osnovnog suda u Novom Sadu, 19.08.2019.
Naslov: Redakcija