NACRT IZMENA ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU
Želimo da privrednici i inspekcije budu partneri i da se suštinski unapredi ambijent poslovanja, koji će pogodovati onima koji su dobri da budu još bolji, a protiv nelojalne konkurencije, rekla je državna sekretarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vidosava Džagić.
Ona je u Subotici predstavila Nacrt izmena zakona o inspekcijskom nadzoru koji, po njenim rečima, predviđa:
- uvođenje principa preventive, odnosno preventivnog nadzora,
- zatim sistema planiranja kontrola na bazi procene rizika,
- informacionog sistema sa podacima o svim dosadašnjim kontrolama,
- zatim koordinacije inspekcijskog nadzora, kao i
- obuhvat kontrole neprijavljenih i nergeistrovanih pravnih lica.
Džagić je konstatovala je da su do sada najčešće kontrolisani oni koji su bili "dobri đaci", odnosno oni koji su sve svoje obaveze izmirivali i radili u skladu sa zakonom.
Pored toga, prema njenim rečima, na nacionalnom nivou postoji 36 inspekcija u 12 ministarstva, uz republičke, pokrajinske i lokalne inspekcije, dok se u više od 1.000 dokumenata primenjuje reč inspekcija.
"Onda je potpuno jasno da se pojedini privrednici prvi put susreću sa pojedinim zakonskim propisima onda kad mu dođe inspekcija i izrekne kaznu. Mi želimo da se taj sistem promeni", rekla je Džagić.
Koordinacija kontrola, prema njenim rečima, ide u pravcu da pet inspekcija ne posećuje jedno pravno lice, koje ima pet zaposlenih, u toku pet dana, tražeći iste ili slične podatke koje kontrolišu.
"Mi želimo da privrednici i inspekcije budu partneri, da se suštinski unapredi ambijent poslovanja koji će pogodovati onima koji su dobri da budu još bolji, a oni koji nisu zavredili da budu učesnici na tržištu, da se sa tržišta sklone i ne budu nelojalna konkurencija onima koji rade, koji sve svoje obaveze izmiruju i prihoduju sredstva u budžet. Ali ne od kazni, nego po osnovu održivog rasta i razvoja", rekla je Džagić.
Govoreći o obuhvatu kontrole neprijavljenih i neregistrovanih pravnih lica, ona je rekla da će ovim zakonskim rešenjem to biti omogućena inspekcijska kontrola nelegalnih objekata, što do sada nije bio slučaj, pošto inspekcija nije imala jasno definisane nadležnosti u ovoj sferi.
Što se tiče planiranja inspekcijskog nadzora, on će po njenim rečima biti realizovan na bazi procene rizika, gde je utvrđeno pet nivoa rizika, i u zavisnosti od oblasti kontrole.
"To nikako ne znači da ne postoje kontrole koje su neplanirane, nenajavljen, koje se rade po prijavi. Ali želimo da se uredi sistem i da inspekcije, bez obzira koliko ih ima, imaju najmanji zajednički sadržalac - jednako postupanje. Da ono bude jasno, transparentno i predvidivo za privredne subjekte", rekla je Džagić.
Ona je dodala da novi zakon predviđa uspostavljanje informacionog sistema za podršku planiranju na bazi procena rizika, koja će sadržati sve informacije o prethodnim inspekcijskim kontrolama, različitih vrsta i sa različitih nivoa.
Džagić napominje da se uporedo sa izradom zakona radi i na rešenjima podzakonskih akata, da se očekuje njegovo usvajanje do kraja godine, s tim da će imati odloženo dejstvo do juna naredne godine, dok ne bude završena izrada informacionog sistema i povezivanje inspekcija, kao i obuka inspektora.
Ona je dodala da postoje velike razlike u modernizaciji među samim inspekcijama, te da postoji inspektori sa nedovoljno znanja, kompetencije i stručnosti za obavljanje posla, odnosno da se njihova znanja ne inoviraju.
Inicijativa za izmenu ovog zakona potekla je od privrednika, koji su ocenili da je to jedna od tri komponente za unapređenje ambijenta poslovanja.
Predsednik Regionalne privredne komore Subotica Slobodan Vojinović smatra da inspekcije treba da funkcionišu kao sistem, nezavisno od toga ko je na vlasti, s tim da uvid u njihov rad imaju i privrednici.
"Pokazalo se u praksi da je svaki zakon koji je na ovaj način pripremljen imao svoju vrednost i logistiku za sprovođenje", rekao je Vojinović novinarima.
Podršku izradi izmena ovog zakona pružila je i američka organizacija za međunarodni razvoj USAID.
Predstavnik ove agencije Milan Stefanović rekao je, između ostalog, da su u radu na izmenama zakona trudili da sve dobre inspekcijske prakse i međunarodne standarde pretoče u tekst ovog zakona.
"Kod nas inspekcije nisu sistemski reformisane, za razliku od niza drugih zemalja, uključujući i zemlje u okruženju i zemlje bivšeg istočnog bloka, tako da je bila neophodna njihova reforma i standardizacija", rekao je Stefanović.
Izvor: Tanjug