ZAKON O RADU: Primanja prosvetnih radnika umanjena na godišnjem odmoru

Onlajn zbornice prosvetnih radnika, grupe na društvenim mrežama koje okupljaju zaposlene u osnovnim i srednjim školama, preplavljene su objavama i komentarima ozlojeđenih nastavnika zbog toga što su im primanja za mesec jul, uplaćena ovih dana, i nekoliko hiljada dinara manja od prethodne zarade. Ogorčeni umanjenim iznosom na platnom listiću i u novčaniku zaposleni u prosveti tvrde da su im plate niže od 2.000 do skoro 8.000 dinara. Računica im nije jasna. Bune se. Nagađaju da je na smanjenje zarade uticalo to što su učitelji i nastavnici u julu i avgustu na odmoru, a đaci na raspustu, pa se ne plaća dodatak za razredno starešinstvo. Pitaju se ulazi li u julsku platu minuli rad? Uglavnom su kivni na sindikate koji se, eto, ne bune zbog umanjenih mesečnih primanja prosvetnih radnika na godišnjem odmoru.

U nizu komentara negodovanja nastavnika onlajn dominiraju oni u kojima se konstatuje da je obračun zarada za jul “pljačka, katastrofa i bezobrazluk države, obezvređivanje profesije i zaposlenih u prosveti do besmisla”. Znatno manje, ali ipak se u ovim prepiskama sreću i glasovi iz prosvetnih krugova koji ukazuju da mnoge kolege ne znaju i “nikako da nauče kako se obračunava zarada, a kako naknada za godišnji odmor”, pa pitaju zar je problem pročitati Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)?

– Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora, državnog praznika i slobodnog dana se na potpuno isti način obračunava svim zaposlenima u Srbiji. Način obračunavanja regulisan je Zakonom o radu koji je na snazi od 2014. godine. Obračunava se prosek vrednosti radnog sata u prethodnih 12 meseci. Umanjenje julskih primanja nema nikakve veze sa starešinstvom niti minulim radom u prosveti. Velika većina prosvetnih radnika rešenje za odmor dobila je u prvoj polovini jula. Veći deo julske zarade se, prema tome, odnosi na naknadu, a manji na platu. Pritom, do januara nam je plata bila 12 odsto manja i za pet-šest meseci nam se to uzima kao prosek. Do 2014. uzimao se prosek za prethodna tri meseca. U prosek ulaze ukupna primanja (dodaci, staž, starešinstvo, bolovanja) – razjasnio je Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, s ogromnim sindikalnim iskustvom.

On podseća da se Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, u čijem je rukovodstvu bio te 2014. godine, žestoko borila protiv usvajanja izmena Zakona o radu i da su tada pozivani svi radnici na protest zbog loših zakonskih rešenja.

– Odazvalo se nas nekoliko hiljada koji smo promrzli ispred Narodne skupštine, ali nismo uspeli da sprečimo izmene ovog zakona. Ostale kolege su se grejale u toplim sobama. Oni sada najviše arlauču. Mogu da se bune, nije zabranjeno, naročito za tastaturom. Meni je savest mirna, dao sam sve od sebe – kaže Jevtić. Na ironične i sarkastične konstatacije pojedinaca iz prosvetnog esnafa da će posle umanjenja julske plate i avgustovska primanja za prosvetne radnike po istom principu biti niža, ali da će biti osmeha na sve strane kad stigne septembarska plata uvećana za obećanih 5,5 odsto, Jevtić kaže da bi u stvari avgustovska plata za nastavnike trebalo da bude veća nego julska.

– Većina od ovih koji se žale su na odmoru od početka jula, negde od 3. ili 7. jula. Samo oni koji su bili na upisu učenika u prvi razred u srednjim školama su malo kasnije dobili rešenja. Odmor se završava, opet većini, pre sredine avgusta. U avgustu veći deo primanja se odnosi na platu, manji na naknadu. Primiće se nešto malo više nego sada kada se u većoj meri obračunavala naknada zarade. Od velikog značaja je i broj radnih sati, a on je u avgustu veći nego u julu. Mart, avgust i oktobar imaju po 184 radna sata, a jul 168 radnih sati – precizira on.

Uzimajući u obzir činjenicu da su zarade prosvetnih radnika niže od republičkog proseka u kontinuitetu već godinama, Jevtić napominje da je umanjenje mesečnih dohodaka prosvetnim radnicima uvredljivo i frustrirajuće za prosvetne radnike, iako je po zakonu. Po njegovom mišljenju deo rešenja za loš materijalni status nastavnika može biti primena Posebnog kolektivnog ugovora po kome bi trebalo da se zaposlenima isplaćuju novogodišnje nagrade, ali se to ne čini.

Izvor: Vebsajt Politika, Milenija Simić-Miladinović, 14.08.2023.
Naslov: Redakcija