Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Izrada novog Zakona zahteva veću transparentnost u radu i odgovornost


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je to što je Ministarstvo za evropske integracije stavilo NVO Partneri za demokratske pokrete Srbija, odnosno javnosti dokument koji sadrži mišljenje i komentare EK o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao korektan potez, kako sa stanovišta prava javnosti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), tako i sa stanovišta proklamovane i očekivane transparentnosti procesa pridruživanja.

Ovo posebno u okolnostima u kojima je Ministarstvo pravde mesecima uskraćivalo javnosti sadržinu ovog dokumenta, čak i tvrdilo da dokument ne postoji. Poverenik je već pozivao Ministarstvo pravde da dokument, preveden na srpski, objavi na svojoj Internet prezentaciji i taj poziv ponavlja i ovom prilikom.

Radi se o dokumentu koji se sastoji iz dva dela, prvi sadrži najvažnije, kapitalne, načelne, opšte komentare, a drugi samo konkretne, tehničko redakcijske predloge za poboljšanje pojedinih članova zakona.

Prvi, načelni deo koji je Ministarstvo pravde očigledno ignorisalo u potpunosti izražava primedbe koje je na suštinu, strukturu i jezik zakona stavio i Poverenik i niz drugih učesnika u javnoj raspravi.

Sasvim je očigledno da je neumesno i neuspešno kombinovanje pravila GDPR-a i pravila jednog drugog evropskog akta tzv. Policijske direktive, imalo za posledicu potpunu nekonzistentnost zakona. Tekst zakona predviđa ogroman broj, više desetina izuzetaka od prava koja "jemči", te neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu "bezbednosnih struktura" nego u interesu prava građana.

Protivno i cilju i logici GDPR (koja to predviđa samo izuzetno), u tekst zakona preuzimane su, prepisivane odredbe GDPR, a i onda kad je to prihvatljivo i opravdano, izostajala je dalja konkretizacija i prilagođavanje konkretnim uslovima nacionalnog zakonodavstva.

Jezik koji se koristi je konfuzan, izuzetno teško čitljiv, gotovo nerazumljiv. Reč je o zakonu koji se bavi fundamentalnim ljudskim pravom, što podrazumeva da treba da bude jasan većini građana. Za ovaj tekst se to nikako ne može reći. On je čak teško čitljiv i shvatljiv i za pravnike koji se bave ovom materijom, za šta je dobar primer npr. pravno doslovno rogobatna odredba člana 40 Nacrta.

Poverenik ne ulazi u to kakav je stvarni značaj dva e-maila od po par redova teksta čiju je sadržinu prezentiralo Ministarstvo pravde, da li oni predstavljaju i kakvu podršku daljim aktivnostima i samom tekstu, i kako i u kom kontekstu su pribavljeni. Ali, Poverenik naglašava da se mora konstatovati da sve kapitalne primedbe iznete u mišljenju EK važe i za poslednju verziju Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja u tom pogledu nije ni malo poboljšana.

Nacrt predstavlja izuzetno loš tekst i to je i danas, iako je nekoliko puta korigovan. I s normativnog i s funkcionalnog stanovišta, on je na veoma niskom nivou, i što je najvažnije, praktično je neprimenljiv.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 16.08.2018.
Naslov: Redakcija