Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

MINIMALNA CENA RADA PO RADNOM ČASU ZA 2019. GODINU: Do 15. septembra 2018. godine bi o novoj ceni rada trebalo da se dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, a u suprotnom će odluku doneti Vlada RS


Uskoro bi trebalo da počnu razgovori o visini minimalne cene rada u Srbiji, odnosno minimalnoj zaradi koja bi trebalo da važi od početka naredne godine.

Da li će zaposleni u Srbiji koji svakog meseca rade za minimalac – a procenjuje se da ih je oko 350.000 – imati veću platu i koliko, sada se ne zna, ali je sigurno da će se znati brzo. Naime, do 15. septembra bi o novoj ceni rada trebalo da se dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, a u suprotnom će odluku doneti Vlada Srbije.

Sada važeća minimalna satnica je 143 dinara, a da će se ove godine minimalac biti obračunavati na osnovu te satnice znalo se od prošle godine u ovo doba, kada je postignut dogovor da se s tadašnjih 130 dinara, satnica poveća 13 dinara, odnosno deset odsto. Tako sada najviši iznos minimalne zarade, u mesecima kada ima najviše radnih sati, dostiže 26.312 dinara, dok je u mesecima s najmanje radnih sati 22.880 dinara.

Kako kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, minimalna cena rada u Srbiji odavno je prestala da bude ekonomska kategorija i zapravo je socijalna kategorija, i naglašava da je povećanje minimalne zarade neminovnost. Po njegovim rečima, uskoro će, kao što je i predviđeno Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), početi pregovori između poslodavca, sindikati i predstavnika Vlade o utvrđivanju visine minimalne zarade, a predstavnici sindikata će se u pregovorima zalagati za to da minimalac bude viši.

Realno je da se sadašnja minimalna satnica sa 143 dinara poveća, a svaki iznos ispod 160 dinara bio bi poražavajući, kaže Milić. Kako dodaje, zato očekuje da minimalna satnica neće biti ispod 160 dinara, a nada se većoj cifri.

On ukazuje na to da je prošle godine minimalna zarada povećana deset odsto, što je bio dobar procenat povećanja, ali je, nominalno, povećanje bilo zapravo veoma malo.

Minimalna zarada veoma je niska, što je potpuno jasno samo kad se pogleda podatak o troškovima koji spadaju u minimalnu potrošačku korpu. Za to je mesečno potrebno oko 37.000 dinara, pa prosta računica kaže da troškove minimalne potrošačke korpe ne pokriva jedna minimalna zarada već je potrebna oko 1,5. Da bi minimalna zarada mogla da prati troškove minimalne potrošačke korpe, satnica bi trebalo da bude oko 200 dinara, a to je iznos koji se svakako ne može dostići. Ukoliko se prate parametri koji su presudni za određivanje visine minimalne zarade i koje predviđa Zakon o radu – rast industrijske proizvodnje i inflacija – svako povećanje minimalca manje od deset odsto bilo bi poražavajuće.

Dakle, uz eventualno povećanje minimalne cena rada na 160 dinara po satu, minimalac bi bio oko 3.000 dinara viši. U tom slučaju bi u mesecima s najviše radnih sati – 184, najviši minimalac bio 29.440 dinara, dok bi se u mesecima s najmanje radnih sati – 160, u koverte onih koji rade za minimalac smestilo 25.600 dinara.

U proteklih nekoliko godina minimalna satnica uvećana je tridesetak dinara pa je izvesno da je uzlazna putanja minimalca veoma spora. Pre šest godina minimalna satnica bila 115 dinara, potom je 2015. godine uvećana šest dinara, na 121. Nakon toga, 2017. godine minimalna zarada isplaćivana je uz satnicu povećanu devet dinara i iznosila je 130, a najveće povećanje minimalca – 13 dinara – važi od početka ove godine.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 15.08.2018.
Naslov: Redakcija