NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Predlozi Udruženja “Ponuđači Srbije” za unapređenje teksta Nacrta zakona

Član

4.

Predlog

U članu 132. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“U slučaju dodele ugovora o javnoj nabavci usluga razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga, naručilac određuje ekonomski najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma iz stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana.”

Obrazloženje

Imajući u vidu stav 1. tač. 2) i 3) čl. 132. ZJN:

“U postupku javne nabavke naručilac dodeljuje ugovor ekonomski najpovoljnijoj ponudi koju određuje na osnovu jednog od sledećih kriterijuma:

....

2) troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti, kao što je trošak životnog ciklusa u skladu sa članom 134. ovog zakona ili

3) odnosa cene i kvaliteta, odnosno troška i kvaliteta koji se ocenjuje na osnovu kriterijuma, uključujući kvalitativne, ekološke i/ili socijalne aspekte, povezane sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, koji naročito mogu da obuhvate:

(1) kvalitet, uključujući tehničke odlike, estetske i funkcionalne karakteristike, dostupnost, rešenje za sve korisnike, socijalne, ekološke i inovativne karakteristike, trgovinu i uslove trgovine;

(2) organizaciju, kvalifikacije i iskustvo osoblja kome je povereno izvršenje ugovora, kada kvalitet osoblja može da ima značajan uticaj na nivo uspešnosti izvršenja ugovora ili

(3) uslugu nakon prodaje i tehničku pomoć, uslove isporuke, kao što su datum isporuke, proces isporuke i rok isporuke ili rok izvršenja.

Naručilac može da odredi element cene ili troška u vidu unapred propisane cene ili troška, tako da se ekonomski najpovoljnija ponuda utvrđuje na osnovu kriterijuma za kvalitet.”,

postavlja se pitanje kako će se na nabavke arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga, određivati kriterijumi ekonomski najpovoljnije ponude:

- Šta može biti trošak životnog ciklusa kod arhitektonskih i inženjerskih usluga kao što su usluge stručnog nadzora ili usluga tehničkog pregleda objekta, tehničke kontrole projekata, čak i usluga izrade projektno – tehničke dokumentacije ili kod savetodavnih usluga ili usluga prevođenja?

Troškovi životnog ciklusa podrazumevaju (čl. 134. ZJN) troškove upotrebe, kao što su:

“1) troškove koje snosi naručilac ili drugi korisnici, kao što su:

(1) troškovi nabavke,

(2) troškovi upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa,

(3) troškovi održavanja,

(4) troškovi na kraju životnog ciklusa, kao što su troškovi sakupljanja i recikliranja;

2) troškove pripisane spoljašnjim ekološkim faktorima povezanim sa dobrom, uslugom ili radovima tokom njihovog životnog ciklusa, pod uslovom da njihova novčana vrednost može da se odredi i proveri, a koji mogu da obuhvate troškove emisije gasova sa efektom staklene bašte i emisije drugih zagađivača, kao i druge troškove ublažavanja klimatskih promena.”

- Šta može biti kriterijum za dodelu ugovora iz stava 1. tačka 3) čl. 132. ZJN, kod ove vrste usluga, a naročito kod usluga stručnog nadzora, tehničkog pregleda objekta, tehničke kontrole projekata, ili kod savetodavnih usluga ili usluga prevođenja kod kojim nema specifičnosti kao što su tehničke odlike, estetske i funkcionalne karakteristike, dostupnosti, rešenje za sve korisnike, socijalnih, ekoloških i inovativnih karakteristika, trgovine i uslova trgovine, usluga nakon prodaje i tehničke pomoći, uslova isporuke, kao što su datum isporuke, proces isporuke i rok isporuke ili rok izvršenja..

Jedini kriterijum primenjiv na ove usluge bi bio kvalifikacija i iskustvo osoblja kome je povereno izvršenje ugovora i reference ponuđača.

Smatramo da je potrebno proširenje opštih pravila za određivanje kriterijuma za dodelu ugovora na taj način da se isti prilagode i nabavkama navedenih usluga na koje su ovi kriterijumi u maloj meri primenjivi ili da se ovo pitanje reguliše donošenjem podzakonskog akta, te da se npr. u predloženi član 134a doda stav 2. kojim bi se Kancelarija za javne nabavke obavezala da propiše i detaljnija i primerenija pravila za određivanje kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude kod usluga razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga.

Član

Član 15.

Predlog

Predlažemo da se iz nacrta izmene Zakona u potpunosti izbaci citirani čl. 15.

Obrazloženje

Imajući u vidu da čl. 236. ZJN definiše prekršaje naručilaca, te da se predlogom izmene ZJN brišu neobjavljivanje plana javnih nabavki (čl. 88) i neobjavljivanje konkursne dokumentacije u skladu sa odredbama ZJN (čl. 95) kao prekršaji, smatramo da ovakav postupak predlagača izmene ZJN nikako nije u skladu sa osnovnim načelima ZJN, te da može da otvori vrata mnogim zloupotrebama naručilaca koje na ovaj način mogu proći potpuno nekažnjeno.

Predlog

U članu 1 NACRTA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKMA, stav 1 dopuniti tako da glasi: Naziv i stav 1 Člana 6 menjaju se i glase: Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava i koja minimalno utiču na životnu sredinu.” Stav 2 ovog člana se ne menja

Obrazloženje

Predlogom navedene izmene člana 6 znači da se stav 2 istog člana briše, a tim stavom je propisano da je naručilac dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i ugovor dodeli u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke. Svrha svih javnih nabavki je konkretizovana u obvezi naručioca definisanim u ovom stavu pa se stiče utisak da je u pitanju tehnička greška koju treba ispraviti.

Član

45 stav 2

Predlog

U članu 2 NACRTA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKMA, dodati tačku 8a) koja glasi: “Objavljivanje izveštaja o izvršenju ugovora zaključenog u postupku javne. Sadržaj ovog izveštaja propisuje i objavljuje Kancelarija za javne nabavke u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakon o izmenama i dopunama.”

Obrazloženje

Da bi bila obezbeđena potpuna transparentnost javnih nabavki i svrha konačnog postupka javne nabavke ne može biti zaključivanje ugovora, jer se efekti trošenja javnih sredstava mogu sagledati samo nakon konačnog izvršenja ugovora. Obaveštavanje svih učesnika u postupku o izvršenju ugovora pružiće bitne informacije značajne i za buduće postupke, vratiće veru u sistem javnih nabavki što će obezbediti veću konkurentnost u postupcima.

Član

154

Predlog

U članu 9 NACRTA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKMA, predlažemo dopunu stava 2 u članu 154 tako što se briše tačka na kraju stava, dodaje zarez i tekst “ i da objavi na portalu javnih nabavki Izveštaj o izvršenju ugovora u roku ne dužem od 10 dana od datuma konačnog izvršenja isporuke dobara ili izvršenja usluga ili izvedenih radova.”

Obrazloženje

Objavljivanjem izveštaja o izvršenju ugovora je značajno i sa aspekta eksternih kontrola i nadzora nad načinom vršenja kontrole.

Član

Član 94. stav 1. tačka 1)

Predlog

Iz člana 94. stav 1 tačke 1 ZJN izbrisati deo odredbe: “ne dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u skladu sa članom 119. ovog zakona”, tako da član nakon izmene glasi:

Naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja:

1)         za ozbiljnost ponude, u slučaju da ponuđač odustane od svoje ponude u roku važenja ponude, neosnovano odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum ili ne dostavi obezbeđenje za izvršenje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma;”

Obrazloženje

Praksa je dokazala, da ponuđači ponekad naprave grešku/previd prilikom učitavanja dokaza putem portala javnih nabavki i ne dostave naručiocu sve tražene dokaze iz konkursne dokumentacije. Ukoliko bi naručiocima bilo omogućeno da uvek kada ponuđači ne dostave sve dokaze u smislu člana 119 ZJN, istima naplate sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude, dovelo bi nesporno do većeg nepoverenja ponuđača u sam sistem javnih nabavki, smanjilo bi želju ponuđača da uopšte i učestvuju u postupcima javni nabavki (naročito u onim postupcima u kojima naručioci propišu sredstava obezbeđenja za ozbiljnost ponude), što bi na kraju dovelo do još većeg smanjivanja konkurencije u postupcima javnih nabavki u Srbiji. Napominjemo da je prema istraživanju NALED-a prosečan broj ponuda po postupku u Srbiji tek 2,5, dok je prosek u Evropskoj uniji 5,5. Ističemo i da su na ovaj način ponuđači zbog takve greške suštinski mogu biti eliminisani iz svih postupaka javnih nabavki u kojima naručioci propišu kao osnov isključenja iz člana 112 stava 1 tačke 6 ZJN i to u periodu od tri godine, što predstavlja drakonsku kaznu. Nesporno je da je zakonom već predviđena odgovarajuća i sasvim dovoljna “kazna” za ponuđače koji propuste da učitaju neki dokaz, a to je odbijanje ponude. Na navedeni način se dodatno sankcionišu “neprivilegovani” ponuđači kojima neće biti dozvoljena mogućnost da dodatno dopune potrebne dokaze (jer je prema ZJN ovo diskreciono pravo naručioca).

Član

115.

Predlog

U članu 115. ZJN stav 2 reči naručilac može se zamenjuju sa rečima naručilac mora

Ako privredni subjekt mora da poseduje određeno ovlašćenje, odnosno

dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne

nabavke ili da bude član određene organizacije da bi mogao da obavlja

predmetnu delatnost, naručilac mora od njega da zahteva da dokaže

posedovanje takve dozvole, ovlašćenja ili članstva.

U članu 115. ZJN dodaje se stav 3.tako da glasi

Uslov iz člana 115. stav 2. ovog zakona dužan je da ispuni ponuđač iz grupe ponuđača kojem je povereno izvršenje dela nabavke za koji je neophodna ispunjenost tog uslova.

Obrazloženje

Neophodne je da navedena odredba u bude korigovana i da se uspostavi obaveza zahtevanja dozvole, a ne mogućnost. Tako će se izbeći situacije gde naručilac može da postupa od slučaja do slučaja i situacije zbog kojih se obustavljaju postupci javnih nabavki, takođe navedena odredba bi uvela jedinstveno postupanje svih aktera u postupcima javnim nabavki, a ne postupanje po “željama” pojedinaca.

Navedene odredba bi eliminisala postupanje u praksi od slučaja do slučaja i uvela jedinstvenu pravnu praksu.

Član

202.

Predlog

U članu 202. ZJN izmeniti stav 4. tako da glasi

“Pravna shvatanja utvrđena na opštoj sednici koja obavezuju sva veća i

članove Republičke komisije i javno objavljuju na internet stranici tog organa u roku od 5 dana usvajanja na opštoj sednici.”

Obrazloženje

U skladu sa načelom transparentnosti i načelom pristupačnosti Pravna shvatanja utvrđena na opštoj sednici bi trebala biti javno objavljena kako bi svi učesnici u postupcima javnih nabavki bili upoznati sa njima, a u skladu sa pravom na pravičnu pravnu zaštitu. U praksi se dešava da se Republička komisija prilikom donošenja rešenja pozove na određeno pravno shvatanje utvrđeno na opštoj sednici, ali da sadržina tog pravnog shvatanja nije javno dostupna. Neophodno je ustanoviti obavezu objavljivanja načelnih pravnih stavova i pravnih shvatanja jer bi na taj način i ponuđači i naručioci znali kako da postupe u određenoj situaciji.

Član

228.

Predlog

U članu 228. ZJN Dodati stav 7. Tako da glasi

“Upravni sud je dužan da odluči u roku od 6 meseci od dana prijema tužbe”

U članu 228. ZJN Dodati stav 8. Tako da glasi

“Ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom”

Obrazloženje

Upravni sporovi kojima se poništava odluka doneta u postupcima javnih nabavki traju u proseku od 3-4. Godine. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u postupku. Kako bi stranke zaštitile svoja prava i pravne interese neophodno im je omogućiti donošenje odluke u što kraćem roku. Ako postupci traju po 3-4 godine obesmišljena je pravna zaštita stranaka u postupku.

Organ čije je rešenje poništeno u pravnom postupku u praksi donosi istu odluku ne poštuje pravna shvatanja suda i primedbe, tako da stranke ponovo pokreću upravni spor. U tom slučaju ne treba predmet vraćati na ponovno odlučivanje organu, već sud treba da poništi upravni akt i sam reši upravnu stvar.