Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Od 17. decembra 2018. godine međubankarske naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice


Iako će banke biti u obavezi da svima izdaju "dina" karticu, na klijentu je da li će da je koristi za plaćanja ili ne. Ona će se voditi kao osnovna kartica, dok će dopunske biti "visa" i "masterkard" i njih će banka isključivo na zahtev klijenta da odobrava. Najveću korist od masovnije upotrebe "dine" imaće trgovci, i to mali koji su izbegavali da prihvataju kartice zbog visokih troškova.

Od 17. avgusta, svako ko otvori tekući račun u banci, dobiće "dinu" kao osnovnu karticu, dok će ostale ("visa" i "master") biti dopunske, i banka će moći da ih izda samo na zahtev. Ova novina odnosiće se na sve građane, a za one koji imaju kartice, primenjivaće se kada istekne njihov rok korišćenja. Međutim, bez obzira na ove novitete, građani mogu da koriste za plaćanja kartice koje imaju.

Očekivanja su da će mali trgovci i zanatske radnje najviše dobiti masovnijom upotrebom domaće kartice, jer su njeni troškovi drastično manji od upotrebe kartica međunarodnih kartičarskih sistema. Da je tako jasno pokazuje računica. U proseku, ukoliko se plaća "dinom" trošak je 2,16 dinara, "vizom" osam dinara, a "masterkardom" 12,2 dinara.

Do sada mali trgovci i zanatlije najčešće nisu prihvatali kartična plaćanja i nemaju POS terminale zbog visokih troškova prihvatanja platnih kartica na njihovim prodajnim mestima. Naime, banka koja postavlja POS terminal za prijem kartica kod trgovca, plaća međubankarsku naknadu koja je izdala karticu potrošaču, banci izdavaocu. Ovu naknadu pak, banka prihvatilac prevaljuje na trgovca, preko trgovačke naknade. Iznos trgovačke naknade zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa se u praksi dešava da veliki trgovinski lanci dobijaju povoljnije ponude banaka, od malih. Očekivanja su da će se to promeniti. Takođe, jedna od ideja je da naknade budu fiksne, a ne u procentualnom iznosu.

Računice pokazuju da banka koja je izdala karticu i naplaćuje njihovo izdavanje i održavanje, zapravo je ta koja odnosi najveći dobit pri svakoj upotrebi kartice, a ne ona koja omogućava prihvatanje kartice kod trgovca, postavlja POS terminale. To i jeste jedan od razloga zašto se mreža POS terminala u Srbiji sporo širi.

Kada potrošač koristi platnu karticu za plaćanje, trgovac ne dobija pun iznos za prodatu robu, već umanjen za trgovačku naknadu. Na primer, cena robe je hiljadu dinara, i toliko je plati kupac karticom, trgovac će dobiti 980 dinara. Preostalih 20 dinara je takozvana trgovačka naknadu. Od nje, 12 dinara banka koja je izdala POS terminal daje banci koja je izdala karticu na ime međubankarske naknade, a preostalih osam dinara pokriva troškove koju banke koja je izdala POS terminal trgovcu plaća kartičnom sistemu plaćanja, naknada procesoru, operativni troškovi i zarada banke prihvatioca.

U našoj zemlji međubankarske naknade značajno su više od onih koje su bile u Evropskoj uniji, pre zakonskog ograničavanja. Od 17. decembra i u periodu od šest meseci umesto 1,1 odsto pa i do dva odsto, naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice. Od 17. juna 2019. međubankarske naknade u Srbiji biće na evropskom nivou, odnosno biće ograničene na 0,2 odsto kod transakcija debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom. Tada bi trebalo i da počne izveštavanje trgovaca putem izvoda o troškovima koje imaju.

Trenutno jedina zamerka onih koji imaju kartice iz sistema "visa" i "master" je ta što domaća "dina" ne može da se masovnije koristi u inostranstvu, kao i to što se može koristiti za plaćanje preko interneta samo u Srbiji. Njena upotreba moguća je van granica Srbije na mrežama Discover, DinerSClub International i Puls. U toku je realizacija saradnje Narodne banke Srbije sa najvećim kartičnim sistemom na svetu China Union Pay, a što će građanima omogućiti da koriste karticu masovnije u inostranstvu. Ovaj sistem sastoji se od preko 41 milion trgovačkih lokacija (10 miliona onlajn trgovaca) i 2,1 milion bankomata u 160 država širom sveta. Inače, od svih plaćanja koja se obavljaju karticama čak 97 odsto je ona koja su u Srbiji, a tri odsto u inostranstvu.

Domaćom platnom kartica može da se koristi za plaćanje u zemlji i inostranstvu, zatim za onlajn plaćanja u Srbiji i na portalu E-uprave. Takođe, sa njom je moguće plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi bez provizije, a u pojedinim trgovinama "dinom" je moguća kupovina na rate bez kamate, a što je sada masovniji slučaj sa "masterkardom" i "visom".

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 13.07.2018.
Naslov: Redakcija