SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJE: Evropska komisija tužila Poljsku zbog seče drva u prašumi pod zaštitom UNESKO-a Bjalovježi, i zatražila od suda da privremenom merom odmah zabrani seču

Evropska komisija tužila je Poljsku, 13. jula 2017. godine, Sudu pravde Evropske unije zbog seče drva u poslednjoj velikoj evropskoj prašumi pod zaštitom UNESKO-a Bjalovježi, na granici s Belorusijom, i zatražila od suda da privremenom merom odmah zabrani seču, potvrdilo je poljsko Ministarstvo životne sredine.

Evropska komisija je saopštila da je tužila Poljsku jer je vlada premijerke Beate Šidlo 25. marta 2016. godine odlučila da utrostruči obim seče i to i u onim oblastima Bjalovješke prašume u kojoj čovek ne sme da interveniše i onim gde je stoletno drveće, što jasno krši evropsku legislativu zaštite rezervata Natura 2000.

Po analizi Evropske komisije, obim seče i eksploatacije drveta, iako nije pogodio prvu, striktno zaštićenu zonu, prevazilazi sredstva koja smeju da se primene za održivi razvoj i eksploataciju šume. Komisija nije prihvatila objašnjenje Varšave da je seča nužna zbog invazije osmozubnog smrčinog potkornjaka.

Evropska komisija je od Suda pravde EU zatražila da privremenom merom hitno naredi obustavljanje seče što je Komitet svetske baštine UNESKO 5. jula već zatražio od poljskih vlasti. Poljska je taj zahtev UN ignorisala, a premijerka Beata Šidlo je čak izjavila da takve odluke UNESKO nema, iako su mediji i ekolozi objavili tu odluku na svojim sajtovima.

"Ministarstvo je rešeno da brani svoj stav pred sudom. Upravo zahvaljujući ljudima i šumarima Bjalovješka prašuma je sada u svetu prepoznatljiv brend. Danas oni koji nemaju takvo prirodno bogatstvo kao mi u Poljskoj, pokušavaju da nas vređaju i nas da uče kako da raspolažemo tim bogatstvom", ukazao je portparol Ministarstva životne sredine Pavel Muha.

Bjalovježa, kompleks drevnih šuma na 1.500 kvadratnih kilometara u pograničju Belorusije i Poljske čiji veći deo leži u Belorusiji, pod zaštitom je UNESKO od 1979. godine, kao poslednji tako veliki netaknut ostatak prašuma koje su vekovima prekrivale ravnice većeg dela starog kontinenta.

U Belorusiji je pod zaštitom UNESKO rezervat od skoro 900 kvadratnih kilometara, u Poljskoj oko 100 kvadratnih kilometara prirodnog rezervata u kojima je registrovano i više od 1.000 stabala "staraca" čak 600-godišnjih hrastova, 350-godišnjih borova i 250-godišnjih jela. UNESKO je za 10 meseci do decembra 2018. godine odluku da li da konačno zbog ponašanja poljskih vlasti stavi prašumu u poljskom delu na spisak ugrožene svetske baštine, odložio nakon dodatnih analiza.

Seču prašume pokušavaju da makar uspore aktivisti ekoloških organizacija iz Poljske i susednih zemalja koji se vezuju za testere i mašine za seču. Krajem juna su hiljade Poljaka izašle na ulice Varšave da zahtevaju da poljske konzervativne vlasti ostave prašumu na miru, posebno što je smrčin potkornjak uobičajena pojava i njegove periodične invazije doprinose prirodnim procesima.

Bjalovježa je i prirodno stanište velikog broja ugroženih vrsta, a njen simbol je gotovo izumrli evropski bizon koga su polako od poslednjih primeraka u zatočeništvu uspeli od 1923. godine do danas da ponovo razmnože u sadašnja stada u rezervatu prašume.