Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O OBAVLJANJU PLAĆANJA PRAVNIH LICA, PREDUZETNIKA I FIZIČKIH LICA KOJA NE OBAVLJAJU DELATNOST


PREDLOGZAKONA O OBAVLJANJU PLAĆANJA PRAVNIH LICA, PREDUZETNIKA I FIZIČKIH LICA KOJA NE OBAVLJAJU DELATNOST

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, u vezi sa otvaranjem tekućeg i drugog platnog računa, kao i obavljanjem platnih transakcija preko tog računa.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica primenjuju se i na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava.

Član 2.

Pravna lica i preduzetnici su dužni da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, može da vodi tekući račun (banka, odnosno Uprava za trezor), da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko tog računa.

Pravna lica i preduzetnici mogu imati više od jednog tekućeg računa kod istog pružaoca platnih usluga i tekuće račune kod više pružalaca platnih usluga.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravna lica i preduzetnici, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa po osnovu kupoprodaje roba i usluga tim novcem.

Odredbe st. od 1. do 3. ovog člana primenjuju se i na pravna lica i preduzetnike kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.

Ministar nadležan za poslove finansija može propisati bliže uslove i način plaćanja iz stava 3. ovog člana, kao i druge slučajeve u kojima pravna lica i preduzetnici nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa.

Član 3.

Pravna lica i preduzetnici su dužni da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na lica iz tog stava koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a koja uplatu gotovog novca u dinarima, ostvarenog menjačkim poslovanjem, vrše u skladu sa propisom kojim se uređuju menjački poslovi.

Ako preduzetnik zahteva isplatu gotovog novca sa tekućeg računa, banka je dužna da mu taj novac isplati odmah, bez naknade, s tim da ako je reč o isplati gotovog novca u iznosu većem od 600.000 dinara ili efektivnog stranog novca u iznosu čija je dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije veća od 600.000 dinara – banka mu sredstva preko 600.000 dinara isplaćuje, bez naknade, najkasnije narednog radnog dana.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja i isplata koje se vrše u gotovom novcu u dinarima sa tekućih računa pravnih lica i preduzetnika.

Član 4.

Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Lica iz stava 1. ovog člana, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, mogu vršiti platne transakcije tim novcem.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i kada fizička lica koja ne obavljaju delatnost vrše platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.

Član 5.

Pravna lica i preduzetnici mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.

Pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati međusobne novčane obaveze na način iz stava 1. ovog člana, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Obaveze izmirene na način iz stava 1. ovog člana, osim ako su izmirene prebijanjem (kompenzacija), evidentiraju se preko računa kod pružaoca platnih usluga, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca.

Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja iz stava 1. ovog člana vrši se kao platna transakcija između učesnika.

Član 6.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod pravnih lica i preduzetnika vrši Ministarstvo finansija – Poreska uprava.

Član 7.

Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1)         ako ne otvori tekući račun kod pružaoca platnih usluga koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, može da vodi tekući račun ili ne vodi sredstva na tom računu ili ne vrši platne transakcije preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom (član 2. stav 1);

2)         ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplati na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana (član 3. stav 1);

3)         ako su njegovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje suprotno članu 5. stav 2. ovog zakona (član 5. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i preduzetnik – novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Član 8.

Akt iz člana 3. stav 4. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do dana početka primene akta iz stava 1. ovog člana primenjivaće se Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 77/2011), ukoliko nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. oktobra 2015. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Donošenje Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009-dr. zakon i 31/2011), imalo je za cilj stvaranje uslova za razvoj platnog prometa u Republici Srbiji na tržišnim osnovama, u skladu s načelima efikasnosti, pouzdanosti i ekonomičnosti, kao i standardima koje su u to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti.

U periodu od donošenja osnovne verzije Zakona o platnom prometu do danas došlo je do ubrzanog tehnološkog razvoja i, posledično, stvaranja novih platnih usluga i instrumenata, s opštom tendencijom unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou. Samim tim, pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen Zakonom o platnom prometu više nije dovoljan za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, te je bilo potrebno doneti nov zakon koji će na sveobuhvatan način urediti i modernizovati ovo tržište i platni sistem Republike Srbije. Pomenute pretpostavke su ispunjene donošenjem Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br.139/2014), kojim su, pre svega, uređene tri važne celine: pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o platnim uslugama predviđen je prestanak odredaba Zakona o platnom prometu, osim odredaba tog zakona kojima se uređuju poslovi prinudne naplate kako bi se ti poslovi i dalje obavljali do donošenja posebnog zakona koji će ih na celovit način urediti. Istovremeno, a polazeći od predmeta uređivanja Zakona o platnim uslugama, uočena je potreba da se za određena pitanja, koja će ostati neuređena prestankom odredbi Zakona o platnom prometu, kreira nov pravni osnov, koji će doprineti nesmetanom funkcionisanju celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenom izmirivanju novčanih obaveza u dužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisati pitanje upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike.

Predlogom zakona su preuzeta ona rešenja iz Zakona o platnim uslugama koja su se do sada pokazala efikasnim u primeni na platnom tržištu, uz određena poboljšanja pravno-redakcijskog karaktera ili sa ciljem stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta. Istovremeno, Predlogom zakona su uzete u obzir i odredbe Zakona o platnim uslugama kojima se u domaći platni sistem uvode novi pružaoci platnih usluga i novi platni instrumenti, što će doprineti da regulatorni okvir funkcionisanja platnog sistema u zemlji sistemski bude usklađen.

Prilikom razmatranja mogućnosti da se predmetna materija reši na drugačiji način, zaključeno je da je donošenje posebnog zakona, kojim će se urediti pitanja koja ostaju van predmeta uređenja Zakona o platnim uslugama, optimalno rešenje kojim se doprinosi pravnoj sigurnosti svih učesnika u domaćem platnom sistemu, celovitom uređenju funkcionisanja platnog sistema i unapređenju domaćeg tržišta platnih usluga.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. definisan je predmet ovog zakona kojim se uređuju prava i obaveze pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, u vezi s otvaranjem tekućeg i drugog platnog računa, kao i obavljanjem platnih transakcija preko tog računa. Istovremeno, uređena je i primena odredaba ovog zakona koje se odnose na pravna lica, na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava.

Članom 2. propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga, da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko ovog računa, uz propisivanje mogućnosti da pravna lica i preduzetnici imaju više od jednog tekućeg računa kod istog pružaoca platnih usluga i tekuće račune kod više pružalaca platnih usluga. Stavom 3. propisan je izuzetak kojim je predviđeno da pravna lica i preduzetnici, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa po osnovu kupoprodaje roba i usluga tim novcem. Stavom 4. propisano je da se odredbe st. od 1. do 3. ovog člana primenjuju i na pravna lica i preduzetnike kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju. Najzad, stavom 5. predviđeno je da ministar nadležan za poslove finansija može propisati bliže uslove i način plaćanja iz stava 3. ovog člana, kao i druge slučajeve u kojima pravna lica i preduzetnici nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa.

Članom 3. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana, uz dodatno preciziranje da se pomenuta obaveza ne primenjuje u slučaju lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a koja uplatu gotovog novca u dinarima, ostvarenog menjačkim poslovanjem, vrše u skladu sa propisom kojim se uređuju menjački poslovi. Stavom 3. ovog člana propisano je da je banka dužna da preduzetniku, na njegov zahtev, isplati gotov novac s tekućeg računa odmah, bez naknade, s tim da ako je reč o isplati gotovog novca u iznosu većem od 600.000 dinara ili efektivnog stranog novca u iznosu čija je dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije veća od 600.000 dinara – banka mu sredstva preko 600.000 dinara isplaćuje bez naknade najkasnije narednog radnog dana. Najzad, stavom 4. ovog člana predviđeno je da ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja i isplata koje se vrše u gotovom novcu u dinarima sa tekućih računa pravnih lica i preduzetnika.

Članom 4. propisano je da fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, kao i da, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, mogu vršiti platne transakcije tim novcem, s tim da se kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom transakcije vrše u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.

Članom 5. propisana je mogućnost da pravna lica i preduzetnici međusobne novčane obaveze izmiruju i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, kao i da se obaveze izmirene na taj način, osim u slučaju prebijanja (kompenzacije), evidentiraju preko računa kod pružaoca platnih usluga, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca, kao platna transakcija između učesnika. Istovremeno, stavom 2. propisano je da ukoliko su računi pravnih lica i preduzetnika u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu, prebijanjem i na drugi način, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Članom 6. uređeno je pitanje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona kod pravnih lica i preduzetnika.

Članom 7. utvrđeni su prekršaji i prekršajne kazne za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i preduzetnika.

Članom 8. propisano je da će ministar nadležan za poslove finansija akt iz člana 3. stav 4. ovog zakona doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, te da će se do dana početka primene tog akta primenjivati Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 77/2011), ukoliko isti nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 9. uređuje se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Sl. glasnik RS", br.20/2012-prečišćen tekst), imajući u vidu da su predmet uređivanja ovog zakona pitanja koja nisu obuhvaćena predmetom uređivanja Zakona o platnim uslugama, koji počinje s primenom 1. oktobra 2015. godine, te je, radi izbegavanja nastanka pravne praznine, nesmetanog funkcionisanja celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenog izmirivanju novčanih obaveza u dužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisanja pitanja upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike, neophodno doneti ovaj zakon u rokovima koji su usklađeni s danom početka primene Zakona o platnim uslugama.

Izvor: Press služba Vlade Srbije, 16.07.2015.