Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Inicijativa Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama da se maksimalna kazna za ubistvo životinje sa 12 meseci poveća na tri do pet godina zatvora, te da se napuštanje životinja, koje je prema definiciji oblik zlostavljanja, iz prekršaja preinači u krivično delo


Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama "Orka" uskoro će Ministarstvu pravde podneti inicijativu da se maksimalna kazna za ubistvo životinje s 12 meseci poveća na tri do pet godina zatvora.

Tražićemo da se i napuštanje životinja, koje je prema definiciji oblik zlostavljanja, iz prekršaja preinači u krivično delo. Smatramo da je to korisna preventivna mera jer će onda neodgovorni vlasnici dva puta razmisliti da li će prepustiti ulici svoje pse i mačke – kaže direktor ove organizacije Elvir Burazerović.

Napušten pas je problem za celu zajednicu: godišnje više od 15.000 građana prijavi da ih je ujeo pas, a najčešće je reč o onima koje je gazda napustio. Lokalne samouprave su dužne da u takvim slučajevima isplaćuju odštete, što je opterećenje za njihove budžete.

U Švajcarskoj je za napuštanje životinje propisana kazna do tri godine zatvora, u Mađarskoj, Italiji i Francuskoj do dve, u Lihtenštajnu i Poljskoj do godinu dana. Zanimljiva je sudska praksa u američkoj državi Mičigen: osobi koja napusti životinju izriče se relativno blaga kazna od tri meseca zatvora, ali ako se delo ponovi, iza rešetaka se ide na dve godine.

Apsurdno je da naš zakon ne predviđa oduzimanje životinje koja je mučena od vlasnika, niti mu brani da pošto je osuđen ima pravo da drži nove. Od Ministarstva pravde tražićemo da se propisi promene i u vezi s tim – najavljuje Elvir Burazerović.

Prva zatvorska kazna za ubistvo i mučenje životinje u Srbiji je izrečena pre deset godina, žitelju valjevskog sela Latković. On je vatrenim oružjem ubio psa svojih komšija, a zatim ga je vezao za branik automobila i vukao po putu. Najpre mu je Opštinski sud izrekao uslovnu kaznu od tri meseca zatvora, da bi potom Okružni sud u Valjevu sankciju preinačio na tri meseca zatvora, koju je počinilac i odležao. Istorijska presuda doneta je zahvaljujući upornosti "Orke", koja je pružila svu pravnu pomoć vlasnici ubijenog psa.

U proteklih deset godina sudovi su u još 18 slučajeva ubistva i zlostavljanja životinja izrekli zatvorske kazne. Osim u dva slučaja kada su počinioci poslati u zatvor zbog medveda, sve ostale presude ticale su se mučenja i ubistva pasa.

Kako podseća Burazerović, član 269. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), koji je na snazi od 1. januara 2006. godine, propisuje kazne za ubice i mučitelje svih životinja, a ne samo kućnih ljubimaca.

Do tada, zlostavljanje životinja se tretiralo kao prekršaj, a kazne su bile – od 100 do 1.000 dinara!

Prva zatvorska kazna koju je 2007. godine doneo Okružni sud u Valjevu utrla je put sudskoj praksi. Prema evidenciji "Orke", do kraja 2016. godinu doneto je 350 pravosnažnih presuda. Struktura izrečenih krivičnih sankcija ukazuje na prilično blagu kaznenu politiku. Zlostavljanje životinja danas je u porastu, a posebno zabrinjava činjenica da je visok procenat maloletnih počinilaca – kaže Burazerović, dodajući da veliki broj počinilaca ostaje neotkriven.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku zaključno sa 31. decembrom 2015. godine pokazuju da je podneto 1.410 krivičnih prijava, a osuđeno 219 osoba – polovina na uslovne kazne, a oko 35 odsto na novčanu globu, uglavnom od 10.000 do 50.000 dinara. U zatvor je otišlo devet odsto nasilnika, a u četiri odsto slučajeva sud je izrekao opomenu.

Procesi se uglavnom pokreću zbog ubijanja i mučenja pasa, a u 90 odsto slučajeva počinioci krivičnog dela su bili muškarci. Jedini oblik mučenja životinja u kome prednjače žene jeste takozvano hordašenje. Reč je o držanju velikog broja životinja, mačaka i pasa, iako vlasnik nije u stanju da im obezbedi adekvatne uslove, pa osim što pate, predstavljaju zdravstvenu i sanitarnu opasnost po okolinu.

Kako podseća direktor "Orke", odredbama Krivičnog zakona iz 2007. godine maksimalna propisana kazna za ubistvo životinje bila je šest meseci, da bi dve godine kasnije, upravo na inicijativu ove organizacije, bila povećana na 12 meseci zatvora.

Bitna novina je što su zakonom i borbe životinja proglašene za krivično delo zlostavljanja. Manjkavost paragrafa je što se tako tretiraju samo ako su organizovane iz koristoljublja, ili zbog klađenja. Zakon je "slep" za one koji prirede borbu pasa iz zabave – ukazuje Elvir Burazerović.

Prema podacima "Orke" za poslednjih deset godina, životinje su najčešće fizički mučene (61 odsto) zatim zanemarivane (29 odsto) i psihički zlostavljane (sedam odsto). U dva odsto slučajeva prijave su se odnosile na hordašenje, a u jednom procentu na – seksualno zlostavljanje.

Kao naročito svirepi izdvajaju se slučajevi sakaćenja, ubijanja umlaćivanjem, kamenovanjem, vešanjem i spaljivanjem.

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

Ubijanje i zlostavljanje životinja

Član 269

(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 14.05.2017.
Naslov: Redakcija