(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Oprečna mišljenja o (ne)zakonitom naplaćivanju različitih bankarskih naknada. Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga navodi da sve banke koje su u proteklih 10 godina naplatile naknadu klijentima za odobrenje kredita moraju da vrate taj novac, u Narodnoj banci Srbije tvrde suprotno

Dok Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga "Efektiva" navodi da sve banke koje su u proteklih 10 godina naplatile naknadu klijentima za odobrenje kredita moraju da vrate taj novac, u Narodnoj banci Srbije tvrde - suprotno.

Udruženje "Efektiva" pozvalo je građane da podnesu tužbe protiv banaka koje su od njih naplaćivale provizije za obradu kredita. Povod za to je presuda Višeg suda u Somboru kojom je potvrđeno da jedna banka treba kreditnom dužniku da vrati 450 franaka na ime naplaćenih troškova prilikom odobravanja stambenog zajma, pošto su ti troškovi - ekonomski neopravdani.

- Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), u članu 1065, izričito navodi da banke mogu da naplate samo kamatu - navodi Dejan Gavrilović, predsednik "Efektive". - Svi korisnici kojima je banka odobrila zajam u poslednjih 10 godina imaju pravo da podnesu tužbu. Nevažno je da li je kredit stambeni ili gotovinski, da li je dinarski ili je vezan za evro ili franak. Dovoljan dokaz za plaćenu proviziju je ugovor o kreditu.

Da provizije na ime "obrade kreditnog zahteva" ili "puštanja kredita u tečaj" nisu male, očigledno je iz proste računice. Ukupan dug koji građani trenutno otplaćuju bankama iznosi 819 milijardi dinara. Da je provizija svega jedan odsto, a ima i većih, to bi značilo da su banke samo u to ime naplatile osam milijardi dinara, što je trenutno 67 miliona evra.

- Saglasno važećim propisima, svaka banka svoje poslovanje uređuje svojom poslovnom politikom, kojom utvrđuje način i uslove pod kojima pruža određene finansijske usluge pravnim i fizičkim licima - ističu u Narodnoj banci Srbije.

- Odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) propisana je obaveza bankama da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

Takođe, propisano je, između ostalog, da ponuda i ugovor o kreditu, odnosno depozitu, sadrže sve vrste i visine svih naknada koje padaju na teret korisnika finansijskih usluga uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrste i visine drugih troškova, poput poreza, naknada nadležnim organima i slično.

U NBS ističu da su, u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), obavezni elementi okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga, između ostalog, vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga (u konkretnom slučaju banka) naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno - i vrsta i visina svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu.

Iz ovoga proizilazi da klijentu banke, pre potpisivanja ugovora o kreditu, moraju biti predočeni svi troškovi i naknade i njihova dinamika promene.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" ističe da NBS ovakvim stavom štiti banke i daje im vetar u leđa.

- Kao kada navode da klijent treba da dobro čita šta potpisuje. Čemu onda služi centralna banka ako se podrazumeva da građanin kao klijent banke mora da bude dovoljno školovan da proceni sve elemente ugovora? - pita Gavrilović.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 15.05.2017.
Naslov: Redakcija