USTAV RS: Prema dinamici utvrđenih rokova iz Akcionog plana za Poglavlje 23 izmene Ustava trebalo bi da budu usvojene do kraja 2017. godine

Da se Srbija drži i poštuje rokove iz Akcionog plana za poglavlje 23, koje je sama sebi zadala, sada bi Beograd ušao u proceduru usvajanja novog Ustava čiji je radni tekst dobio mišljenje Venecijanske komisije posle sprovedene javne rasprave.

Međutim, javnost nije upoznata sa tim da li se uopšte radi na izmenama najvišeg pravnog akta u državi koji bi prema dinamici utvrđenih rokova iz Akcionog plana trebalo da bude usvojen do kraja 2017. godine.

Pojedina stručna lica smatraju da rok iz Akcionog plana neće biti ispunjen, osim ako se sada tajno ne radi na tekstu koji neće proći ozbiljnu javnu raspravu koja je neophodna, s obzirom na sve promene koje treba usvojiti. Do kraja godine ostalo je još sedam meseci, a Srbija bi u međuvremenu trebalo da dobije novog predsednika i novu Vladu. Ukoliko nova Vlada bude izabrana do jula 2017. godine, za rad na Ustavu ostalo bi još pet meseci što je čini se kratak period.

Sredinom 2015. godine oformljena je radna grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije koja je radila na izmeni političkog sistema zemlje što se povezivalo sa radom na novom Ustavu. Ipak, posle samo nekoliko sastanaka radna grupa je po raspuštanju Narodne skupštine prestala da postoji, a osim toga što su sve poslaničke grupe iznele svoje mišljenje o tome šta je neophodno menjati u političkom sistemu zemlje i Ustavu, nije se mnogo znalo o dostignućima njenog rada.

Milan Antonijević, direktor Yucom-a, nevladine organizacije koja prati ispunjavanje obaveza u Poglavlju 23, kaže da još nema javne rasprave, a ni radne grupe koja bi se ozbiljno bavila izmenama Ustava.

- Zato nije realno očekivati da će biti ispunjeni rokovi iz Akcionog plana. Oko izmena Ustava ne treba brzati i treba sprovesti široku, ozbiljnu i suštinsku javnu raspravu ukoliko hoćemo da ustavne izmene imaju legitimitet - navodi on.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, navodi da joj ne izgleda verovatno da će izmene Ustava biti spremne do kraja godine.

- Ustavna komisija se ne oglašava. Potrebno je imati makar osnovni koncept i ideje bilo za novi Ustav, bilo za amandmane za postojeći. Nije mi poznato ni to da li je doneta početna politička odluka: pripremiti novi Ustav ili amandmanima menjati postojeći? Ne treba isključiti scenario iznenađenja, kao kad je donošen važeći Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) iz 2006. Dakle, da se na nekom ustavnom projektu radi daleko od očiju javnosti, tajno, potom se tekst objavi i bez ikakve debate pošalje Narodnoj skupštini, uz jaku političku kampanju da se sprovede referendum i taj tekst koji javnost nije razmotrila, ipak usvoji - navodi ona.

Na opozicionoj političkoj sceni Srbije nezvanično se može čuti da osim teškog pitanja izbacivanja ili ne Preambule Ustava koja se odnosi na Kosovo, vlast u Srbiji još nije rešila hoće li izmene Ustava ići ka tome da se predsednik države bira u Narodnoj skupštini, kako će biti rešena teritorijalna organizacija zemlje sa Vojvodinom kao jedinom pokrajinom, i hoće li se i kada organizovati izbori za ustavotvornu skupštinu.

Prema rokovima iz Akcionog plana, u četvrtom kvartalu 2015. trebalo je formirati Komisiju za reformu pravosuđa, odnosno Radnu grupu za izradu analize izmene ustavnog okvira, analizu postojećih odredbi Ustava i predložiti moguće izmene u svetlu mišljenja Venecijanske komisije i u skladu sa evropskim standardima. Ta analiza treba da bude predata Vladi i Narodnoj skupštini. Sledeći korak je iniciranje promene Ustava i usvajanje predloga za njegovu promenu u Narodnoj skupštini. Što je Ovlašćeni predlagač biće u skladu sa članom 203 Ustava, a to je najmanje jedna trećina narodnih poslanika. Rok za ovu aktivnost bio je četvrti kvartal 2015. Nakon ovoga, sledi izrada radnog teksta Ustava i javna rasprava. Zatim Vlada predlog Ustava upućuje na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Predviđeni rok za ovu aktivnost bio je treći kvartal 2016. Posle usvajanja Ustava u Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom četvrtog kvartala 2017. sledi donošenje Ustavnog zakona.

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je u avgustu 2016. godine da će se to Ministarstvo truditi da Ustav bude izmenjen do kraja 2017. godine, a da pre toga mora biti promenjen i način izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ona je dodala da "izmena ustava nije isključivo u nadležnosti Ministarstva, to je stvar jednog šireg konsenzusa".

Izvor: Vebsajt Danas, L. V., 15.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija