Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: STRUčNA JAVNOST SE ZALAżE DA SE IZMENAMA ZAKONIKA DEKRIMINALIZUJE POSEDOVANJE MALE KOLIčINE DROGE ZA SOPSTVENE POTREBE


Broj zemalja u kojima narkomani završavaju u zatvoru samo zato što su narkomani sve je manji, a i u Srbiji se razmišlja o dekriminalizaciji posedovanja droge, otkriva prof. dr Milan Škulić. Stručna javnost se, kako kaže, zalaže za to rešenje već duže, ali je do sada nedostajala politička volja.

- Srpska kaznena politika, kada je u pitanju droga, među najrigoroznijima je u svetu. Više puta se ramišljalo da se posedovanje male količine droge za sopstvene potrebe dekriminalizuje, jer smo to imali pre 2000. godine. Čak je takav predlog izmena Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) i došao pred poslanike pre četiri godine, ali je opozicija pribegla populizmu, rekla da to ide u korist narko-dilera i vlast je od predloga odustala. Zato sada imamo situaciju da se puno energije troši na uživaoce i sitne dilere, pa nedostaje snage za borbu protiv "krupnih riba" - kaže Škulić.

Prema procenama, čak trećina zatvorske populacije su narkomani, bilo da su i dileri ili ne. Sudije su zato često u dilemi kod odmeravanja kazne da li je nađena droga bila za sopstvene potrebe ili za prodaju. A razlika je velika, jer je 2009. godine izglasana zabrana ublažavanja zatvorske kazne ispod minimuma kada je u pitanju distribucija droge.

- U praksi to znači da klinac može drugaru da pokloni džoint i da zbog toga dobije tri godine zatvora, bez mogućnosti smanjenja kazne, uprkos naročito ublažavajućim okolnostima. Stručna javnost planira da ponovo pokrene inicijativu da se takve nelogičnosti otklone - kaže Škulić.

Pitanje dekriminalizacije droge podelilo je i svetsku javnost, pa je u aprilu održana sednica Generalne skupštine UN o narkoticima. Britanski milijarder Ričard Brenson, bivši zamenik britanskog premijera Nik Kleg, bivši predsednik američkih Federalnih rezervi Pol Voker, bivši predsednik Meksika Ernesto Zediljo i najpoznatiji stručnjaci za sidu pozvali su UN da preispitaju politiku prema narkoticima. Oni ističu da dekriminalizacija nije isto što i legalizacija, već je reč o ukidanju zatvorskih kazni samo za uživaoce, ali ne i za proizvođače i dilere.

I dok je veliki broj država ovo podržao, druge, kao na primer Rusija, Kina ili Egipat, oštro su se usprotivile i založile za "nultu toleranciju". Sednicu o drogama "izboksovali" su Meksiko, Kolumbija i Gvatemala, koje se već dugo bore protiv terora kartela. Ove zemlje tvrde da aktuelna politika donosi sve veći profit kartelima, jer je droga na crnom tržištu skupa, a ratovi za plen sve krvaviji. Samo u Meksiku, prema procenama vlade, između 2007. i 2014. godine 164.000 ljudi je stradalo od kartela.

U Srbiji je registrovani broj zavisnika oko 30.000. Kako kaže Aleksandar Žugić, iz organizacije "Izlazak" za borbu protiv zavisnosti i rehabilitaciju, poslednje procene bile su da stvarna brojka ide preko 100.000. Ako bi se uzele svetske statistike, po kojima je ukupan broj pet puta veći od broja registrovanih, onda bismo imali 150.000 zavisnika. Ceo jedan grad veliki skoro kao Kragujevac!

- Tužna realnost je što se lečenje u Srbiji svelo na supstitucionu, na primer metadonsku, terapiju u nekoliko regionalnih i 15-ak metadonskih centara. Ne postoji sistemska prevencija, sve se radi sporadično i paušalno. Supstituciona terapija je dobra samo ako je jedan od koraka ka oporavku, ali u praksi ljudi na njoj kopne do kraja života - smatra Žugić.

On ne zna da li bi dekriminalizacija droge pomogla lečenju narkomana ili ne, ali je siguran da rigorozna kazna nikoga koga on poznaje nije odvratila od droge.

Advokat Jugoslav Tintor slaže se da su zatvori puni "sitnih riba", dok je mnogo "krupnih" na slobodi. Apsurd je, navodi, da će neko ko je uhapšen sa većom količinom droge dobiti pet do sedam godina zatvora, dok će neko drugi, za kog zavisnik kaže da je od njega kupio pola grama ili gram marihuane, dobiti tri godine, bez mogućnosti smanjenja.

- Nemam ništa protiv dekriminalizacije, ali samo ako se precizno odrede količine koje se mogu držati za ličnu upotrebu, da ne bi došlo do različite sudske prakse i nejednakog postupanja u sličnim situacijama - kaže Tintor.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 15.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija