UREDBA O USLOVIMA ISPORUKE I SNABDEVANJA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM: USTAVNI SUD SRBIJE ODBACIO NEKOLIKO INICIJATIVA ZA POKRETANJE POSTUPKA OCENE USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI UREDBE, KOJA SE ODNOSI NA OBAVEZU VLASNIKA KOJIMA DRżAVA RESTITUCIJOM VRAćA ODUZETU IMOVINU DA PLATI SVA ZAOSTALA DUGOVANJA PRETHODNOG KORISNIKA. NOVI VLASNIK, UKOLIKO żELI DA OSTVARI SVOJA PRAVA, MOżE DA SE OBRATI NADLEżNOM SUDU
Ustavni sud Srbije odbacio je nekoliko inicijativa za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013 - dalje: Uredba), koju je usvojila Vlada Republike Srbije, a koja se odnosi na obavezu vlasnika kojima država restitucijom vraća oduzetu imovinu da plati sva zaostala dugovanja prethodnog korisnika. Između ostalog, u obrazloženju Ustavnog suda navodi se i da "obavezu da izmiri račune prethodnog vlasnika ima novi vlasnik", a da "novi vlasnik, ukoliko želi da ostvari svoja prava, može da se obrati nadležnom sudu".
To, tvrdi predsednik Mreže za restituciju Bogdan Veljković, znači da bivši, odnosno sada novi vlasnici, nakon restitucije uz nekretnine dobijaju i dugove koje su prethodni korisnici napravili.
– Bivši, odnosno novi vlasnici, nakon restitucije su samo na teritoriji Beograda u protekle četiri godine, po osnovu tako napravljene ucene, a da bi svoje objekte priključili na struju, platili iz svog džepa više od 100 miliona dinara tuđih dugova – objašnjava Veljković. – Takav je i slučaj porodice Stepanović iz Beograda, kojoj je uz podrum od 12 kvadrata i lokal od 24 kvadratna metra nametnut i dug javnim preduzećima veći od 2,2 miliona dinara koji prethodni vlasnik nije platio.
Međutim, dodaje, u nekim slučajevima otišlo se i korak dalje, pa su vlasnici nekretnina suočeni i s mogućim krivičnim prijavama za neovlašćeno korišćenje struje prethodnih korisnika prostora, što predstavlja dodatno zastrašivanje onih koji posle nekoliko decenija dobijaju delić zadovoljenja pravde.
– I taj aspekat restitucije potvrđuje da je naturalna restitucija jedan od najefikasnijih procesa kojima se počinioci krivičnih dela, neredovne platiše, ali i neodgovorna javna preduzeća, primoravaju na to da poštuju zakone. Pokazuje se da restitucija, za razliku od raznih takozvanih privatizacija u poslednjih 26 godina, u stvari jedina donosi više prihoda u budžet, ali i mnogo važnije – uspostavlja stare-nove odgovorne i savesne vlasnike koji nemaju mogućnost da budu neodgovorni – zaključuje Veljković.
Po podacima Agencije za restituciju, do sada su u Srbiji vraćeni ukupno 4.804 zgrade, poslovna prostora i stana, ali nema podataka o tome koliko su dugova zatekli stari-novi vlasnici koji su na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) uspeli da posle više decenija dođu do svoje imovine. Drugim rečima, ne zna se da li su prethodni vlasnici koji su živeli u nacinalizovanim stanovima ili koristili prostor oduzet od starih vlasnika redovno izmirivali obaveze prema javnim preduzećima i koliki je tačno dug za komunalije i struju. Jer, uz primenu odluke Ustavnog suda Srbije, svi oni kada im se vrati imovina zajedno sa njom nasleđuju i sva dugovanja prethodnog vlasnika, pa ukoliko budu isključeni sa struje ili im budu ukinuti voda i grejanje, ukoliko žele da sve to ponovo imaju, moraju prvo platiti dugovanja.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 14.05.2016.Naslov: Redakcija