Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA: Za domaću IT scenu prepoznavanje venture capital fondova je važno zato što stvara infrastrukturni uslov za njihovo formiranje i olakšava pristup izvorima finansiranja


VC fondovima će prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva sa ograničenom odgovornošću što je bio slučaj do sada. S druge strane, ovo otvara pitanje potrebe kreiranja podsticajnog poreskog okruženja za VC fondove.

U Srbiji trenutno ne postoji Zakon o alternativnim investicionim fondovima samo Zakon o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 51/2009, 31/2011 i 115/2014). Najveća razlika između investicionih i alternativnih investicionih fondova je u tome što prvi imaju vrlo jasno definisano u šta mogu da ulažu - a to su mahom hartije od vrednosti, dok drugi imaju mnogo širi spektar ulaganja. Taj širi spektar obuhvata i venture capital fondove.

Međutim, novina je da je ovih dana Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima stavljen na javnu raspravu.

U zvaničnom obrazloženju za donošenje zakona stoji da je namera zakonodavca unapređenje i razvoj tržišta kapitala, kao i korak ka procesu pridruženja Srbije Evropskoj uniji. Tako će za alternativne fondove važiti regulativa koja postoji i u nekim drugim zemljama i biti usklađena sa AIFM direktivom (Alternative Investment Fund Managers Directive).

Isti dokument navodi i da je potreba za Zakonom nastala zbog izazova s kojima se susreću mikro, mala i srednja preduzeća kao glavni akteri domaćeg tržišta. Ovi privredni subjekti retko ispunjavaju uslove za bankarske kredite, pa nedostatak finansijskih sredstava koči njihov dalji razvoj.

 Jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih privrednih subjekata svakako jeste putem fondova preduzetničkog kapitala ("venture capital funds") i putem fondova privatnog kapitala ("private equity funds").

Između ostalog, u smislu alternativnih investicionih fondova jedan od najzanimljivijih primera koji se našao u Nacrtu zakona jesu venture capital fondovi.

Za domaću IT scenu prepoznavanje VC fondova je važno zato što stvara infrastrukturni uslov za njihovo formiranje i olakšava pristup izvorima finansiranja. Naime, VC fondovima će prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) što je do sada bio slučaj. Odnosno, pošto smo do sada imali DOO-ve i fondove iz inostranstva, suština je da se ovim stvara mogućnost postojanja VC fondova u Srbiji.

Najveći značaj ovog Nacrta zakona svakako se ogleda u tome što će domaći kapital (korporativni, privatni kapital fizičkih lica i dr.) moći da se mobiliše u VC fondove, odnosno startape i inovacije.

Osim ovoga, postojanje regulative moglo bi da ohrabri strane investicione fondove da u Srbiji otvore svoje ispostave za tržište Jugoistočne Evrope. U tom smislu nije teško zamisliti da menadžer fonda koji je stacioniran u Srbiji bude bolje upoznat sa lokalnim ekosistemom i više sredstava kanališe ka njemu. Ipak, da bi do tako nečega došlo potrebno je da se uz Zakon stvori i podsticajno poresko okruženje za VC fondove. Na tu temu iz Inicijative "Digitalna Srbija" kažu:

 Kada pričamo o segmentu Zakona koji se bavi VC fondovima, on je prilično ok. Međutim, da bi ispunio svoju punu ulogu, a to je da omogući i pospeši finansiranje ovakvog tipa, neophodno je da uz njega ide paket poreskih olakšica, koje bi podstakle investiranje i kreiranje ovih fondova. Ulaganje u startape je rizično samo po sebi i mnoge razvijene ekonomije, na čelu sa Velikom Britanijom, traže načine da smanje rizik ovih ulaganja za investitore. U ove olakšice spadaju poreski kredit koji se dobija kao procenat izvršene investicije, uvažavanje ostvarenog gubitka od investicije, izbegavanje duplog oporezivanja, itd.

 Stoga, smatramo da bi pravi potez države bio da omogući poreske olakšice za ulaganje u ove fondove, kako od strane pravnih, tako i od strane fizičkih lica. Mislimo da je donošenje Zakona o alternativnim investicionim fondovima idealan trenutak da se kroz njega dobije potpuno rešenje za podsticaje za ulaganje u startape - bilo kroz fondove ili direktno u startape.

Kao dobru praksu iz Inicijative "Digitalna Srbija" predlažu da se Zakon i prateći podzakonski akti kojima se reguliše oblast poreskih olakšica za ulaganja u startape definišu na način koji domaćem ekosistemu omogućava da prestiže druge, a ne da samo "drži rastojanje".

Kako kažu, konkretne poreske olakšice koje su se pokazale korisne u svetskoj praksi i koje bi mogle da budu primenjene na domaći ekosistem su "poreski kredit u visini od 30 do 50 odsto od ulaganja i za pravna i za fizička lica, oslobađanje u slučaju gubitka (ovo je dobro da postoji, ali se izuzetno retko aktivira, jer VC i drugi fondovi uglavnom posluju pozitivno) i oslobađanje od kapitalnih dobitaka u prvih tri do sedam godina".

Da li će poreski zakoni ispratiti potrebne promene i prepoznati oporezivanje alternativnih investicionih fondova, videćemo krajem godine kada na red dođe izmena ovih zakona.

Pored potrebe za poreskim olakšicama, potencijalno je problematična i definicija velikih investicionih fondova. Od veličine fonda direktno zavisi količina administracije koja mu se nameće, a u domaćem Nacrtu zakona su pragovi koji definišu veliki i mali fond daleko niži nego u EU.

S tim u vezi u domaćem Nacrtu zakona je definisano da kod velikih fondova ukupna imovina prelazi prag od 25 miliona evra ili 100 miliona evra u posebnim slučjevima. S druge strane, u AIFM direktivi ovi limiti su 100 i 500 miliona evra, pa domaći pragovi neće kreirati podsticaj za osnivanje i dolazak velikih fondova u Srbiju pošto nameću dodatne administrativne obaveze.

Takođe, iz Inicijative "Digitalna Srbija" su zaključili i da se Nacrtom zakona otvara mogućnost za crowdinvesting (grupno finansiranje kroz koje veći broj investitora ulaže manje sume novca). Međutim, navode da se kočnice i dalje nalaze u Zakonu o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018) i Zakonu o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) zbog nedostatka vlasničkih instrumenata za investitore i mehanizama koji omogućavaju startapima da prikupljaju sredstva od stranih investitora i uz pomoć stranih platformi.

Izvor: Vebsajt Startit, Sanja Vatić, 12.04.2019.
Naslov: Redakcija