Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Za odgovorna lica koja nisu prijavila fakture predviđene su kazne u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara. Zaposleni u javnom sektoru, koji plate potraživanja po fakturi koja nije u Registru, takođe reskiraju kazne, od 5.000 do 150.000 dinara


Nepoštovanje obaveznih rokova plaćanja u Srbiji je skoro pa uobičajeno, a da bi se to promenilo država je odlučila da krene od sebe, odnosno od javnog sektora.

Uvodi se svojevrstan inventar faktura i plaćanja na relaciji privatnici - javni sektor. Tako će biti dostupne sve obaveze a to će omogućiti skraćenje rokova plaćanja, a važno je za sve partnere javnog sektora, bilo da imaju potraživanja od par hiljada dinara ili višemilionska.

Naime, od 1. marta je pri Upravi za trezor počeo da radi Centralni registar faktura. Vlasnici privatnih preduzeća, koji posluju s državom, a nisu svoje fakture prijavili registru, neće moći da naplate svoja potraživanja. Istovremeno, zbog toga što im fakture nisu u registru, čine prekršaj, pa zbog te zaboravnosti mogu biti i kažnjeni.

Primenu ovog propisa nadležni kontrolišu od početka ovog meseca. Oni proveravaju da li je evidentirana faktura u Registru, uz nalog za plaćanje jer ukoliko ga nema - nalog je neispravan. Preduzeće koje nije postupilo u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 68/2015 i 113/2017 - dalje: Zakon) neće moći da realizuje naplatu. Pored toga, za odgovorna lica koja nisu prijavila fakture, predviđene su i kazne.

One se kreću u rasponu od 100.000 dinara pa do dva miliona dinara. Zaposleni u javnom sektoru, koji plate potraživanja po fakturi koja nije u Registru, takođe reskiraju kazne, ali su one nešto manje - od 5.000 do 150.000 dinara.

Budući da se kod nas često govori da na relaciji privrednici/država ima i previše administriranja, reklo bi se da uvođenje još jednog registra ne spada u poboljšavanje poslovnog ambijenta. Međutim, namera zakonodavca prilikom uvođenja Registra je bila da javni sektor ažurira plaćanja. Registar će pomoći da se obaveze ne odlažu beskrajno, odnosno da javni sektor ne bude generator nelikvidnosti.

Još pre nego što je propis donet iz Ministarstva finansija stiglo je objašnjenje. Ukazano je da bi uvođenje registra trebalo da doprinese izmirivanju dospelih obaveza u rokovima koje je predvideo Zakon, a pored toga očekuje se i da utiče na poboljšanje planiranja i upravljanje javnim sredstvima. Zakon se primenjuje od 31. marta 2013. godine.

Od tada je država bila dužna da svoja potraživanja izmiruje u roku od 40 dana, dok je privatnicima za izmirivanje obaveza ostavljen nešto duži rok - do 60 dana najviše.

Preduzeća koja tek počinju poslovanje ili se još nisu registrovala treba da požure. Prilikom prijave u Registar treba da upišu broj korisnika javnih sredstava, odnosno dužnika. Obavezni su da unesu i broj fakture i ukupan iznos potraživanja. Pored toga potrebno je uneti i matični broj dužnika, poreski identifikacioni broj PIB, adresu, uključujući i elektronsku, te broj telefona.

Za kontrolu primene ovih propisa nadležna je budžetska inspekcija Ministarstva finansija. Oni će preuzeti podatke o neizmirenim obavezama javnog sektora i o tome obavestiti Upravu za trezor.

O tome hoće li Registar doprineti poboljšanju rokova plaćanja dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" kaže:

Ukoliko Registar faktura doprinese da se rokovi, koji su predviđeni Zakonom, poštuju biće dobro. Međutim, ukoliko se i nakon što se fakture nađu u registru ništa ne promeni onda će i uvođenje Registra doneti samo višak administriranja. Drugom rečima, sve je u rukama nadležnih u državnim organima - ako oni poštuju rokove, biće poboljšanja.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 12.04.2018.
Naslov: Redakcija