UREDBA O ADRESNOM REGISTRU: Sve ulice, kuće i zgrade biće označene do maja 2019. godine. Građani koji dobiju novu adresu imaće dovoljno razuman rok da ovu promenu unesu u lična dokumenta

Do kraja 2018. godine trebalo bi da bude završeno ažuriranje adresnog registra, što znači da će nove nazive dobiti čak 47.000 ulica, a brojeve više od milion kuća i zgrada. U Republičkom geodetskom zavodu tvrde da će to sasvim sigurno biti završeno na vreme jer su već izradili elaborate sa predlogom naziva ulica za 40 opština. Uskoro će ovaj posao biti gotov za još 30 lokalnih samouprava.

Nakon toga gradske vlasti bi trebalo da usvoje nove nazive ulica, a krajem 2018. godine biće raspisana objedinjena javna nabavka za tablice ulica i kućnih brojeva za celu Srbiju.

Planirano je da sve ulice, kao i kuće i zgrade, budu označene do maja 2019. godine.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da će u naredne dve godine lokalne službe i državni organi morati da usklade svoje baze podataka sa ažuriranim registrom. Građani koji dobiju novu adresu, kako kažu nadležni, imaće dovoljno razuman rok da ovu promenu unesu u lična dokumenta.

Nakon ažuriranja podataka u adresnom registru, imaćemo za celu Srbiju jedinstvenu bazu podataka, koju će sve državne službe morati da koriste i koja će se centralizovano voditi. Ljudi koji se budu selili neće morati da obaveštavaju svaku državnu službu o promeni adrese, već će to biti rađeno automatski. U ovoj bazi podataka biće zavedeni svi objekti u kojima ljudi žive, bez obzira na to da li su legalizovani ili ne.

U Ministarstvu građevinarstva objašnjavaju da je interesovanje za ovaj posao najveće u velikim divljim naseljima koja su nelegalno izgrađena, poput beogradskog naselja Kaluđerica, jer njihovi stanovnici imaju najviše poteškoća sa adresama.

Ilustracije radi, da su podaci o adresama ažurni ne bismo imali redove za zdravstvene kartice, jer bi svim građanima one bile dostavljene na kućnu adresu.

Zbog neusaglašenosti podataka u evidencijama koje vode različite državne službe često je dolazilo do grešaka u ličnim kartama, kupoprodajnim ugovorima, upisivanja nepostojećih adresa za firme koje su registrovane u Agenciji za privredne registre...

Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara, pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i Registra nepokretnosti. Ukupni troškovi njegovog ažuriranja i izrade tablica za obeležavanje ulica i kućnih brojeva iznosiće oko pet miliona evra.

Kako bi ovaj posao bio preveden kraju, u februaru je angažovano 30 osoba koje izrađuju elaborate ulica i kućnih brojeva, što državu košta 25 miliona dinara. Ove osobe će biti angažovane do kraja godine, tačnije 11 meseci.

Iako zvuči neverovatno, gotovo polovina Srbije, tačnije više od tri miliona građana, ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, podaci su MUP-a. Čak 2,6 miliona ljudi prijavljeno na adresi "nema ulice bb". U postojećem adresnom registru ove adrese nije bilo moguće ni evidentirati, jer se na mestu predviđenom za upis kućnog broja ne mogu upisivati slova, već samo cifre.

Kao što je većina medija objavila, ovaj projekat već je završen u Loznici, gde je nove nazive dobilo 677 ulica, a 12.500 kuća nove brojeve.