IZRAĐEN NACRT ZAKONA O POSEBNIM OVLAŠĆENJIMA RADI EFIKASNE ZAŠTITE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao ovlašćeni predlagač, pripremilo je Nacrt zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od strane organa državne uprave. Republički sekretarijat za javne politike izdao je mišljenje da Nacrt zakona ne sadrži analizu efekata rešenja predloženih u Nacrtu zakona. Ovo znači da predlagač zakona nije odgovorio na adekvatan način na sva pitanja predviđena članom 40. Poslovnika Vlade („Sl. glasnik RS“, br. 61/06 - prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), kao i da dostavljeni prilog pod nazivom Analiza efekata zakona, koji se dostavlja uz Nacrt zakona Republičkom sekretarijatu za javne politike na mišljenje, ne sadrži suštinsku analizu, te kvalitativne i kvantitativne podatke na osnovu kojih bi potencijalni pozitivni i negativni efekti Nacrta zakona mogli potpunije i objektivnije da se sagledaju.

Nacrt zakona, kao predmet zakona, uređuje posebna ovlašćenja organa državne uprave i organizacija koje vrše javna ovlašćenja (u daljem tekstu: nadležni organi), radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se uređuje pravo intelektualne svojine. Prema Nacrtu zakona, predložene odredbe primenjivaće se na proizvodnju, promet, upotrebu i držanje robe i na pružanje usluga kojima se povređuju prava intelektualne svojine. Sa druge strane, Nacrt zakona predvideo je da se predložene odredbe ne primenjuju kada roba nije namenjena obavljanju delatnosti, odnosno stavljanju u promet, ni na lične stvari, odnosno na predmete koji su namenjeni isključivo za ličnu upotrebu, osim kada se radi o više istovetnih primeraka iste robe, odnosno predmeta.

Nacrtom zakona definisano je značenje izraza upotrebljenih u Nacrtu zakona kao što su prava intelektualne svojine, nosilac prava, roba i usluge kojima se povređuju prava intelektualne svojine, neovlašćeno umnožen ili neovlašćeno izmenjen primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava, roba sa krivotvorenim žigom, krivotvorenom oznakom geografskog porekla i krivotvorenim industrijskim dizajnom, roba kojom se povređuje patent ili mali patent i dr.

Prema Nacrtu zakona, zabranjeni su proizvodnja, držanje, upotreba i promet robe, odnosno pružanje usluga kojima se povređuju prava intelektualne svojine, kao i emitovanje, reemitovanje ili interaktivno činjenje dostupnim javnosti programskog sadržaja koji sadrži autorska dela ili predmete srodnog prava, bez regulisanja obaveze plaćanja naknade za korišćenje tih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Dokaz o regulisanoj obavezi plaćanja naknade prilaže se uz prijavu na javni konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast elektronskih medija. U slučaju postupanja pružaoca medijske usluge suprotno navedenom, regulatorno telo nadležno za oblast elektronskih medija preduzima mere na koje je ovlašćeno zakonom, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju nosiocu autorskog ili srodnog prava.

Prema Nacrtu zakona, nadležni organi koji na osnovu posebnih ovlašćenja obezbeđuju efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se uređuje pravo intelektualne svojine,  u smislu Nacrta zakona su: a) ministarstvo nadležno za poslove trgovine, preko tržišnog inspektora; b) ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko inspektora za lekove i medicinska sredstva; v) ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma, preko građevinskog inspektora i urbanističkog inspektora; g) ministarstvo nadležno za poslove finansija, preko Poreske uprave; d) ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkog inspektora; đ) ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preko poljoprivrednog, fitosanitarnog, veterinarskog i šumarskog inspektora; e) regulatorno telo nadležno za oblast elektronskih medija (u daljem tekstu: Regulator). Takođe, Nacrtom zakona regulisana su i posebna ovlašćenja navedenih nadležnih organa. Pored ostalog, predviđeno je da Regulator: a) vrši nadzor nad radom pružalaca medijskih usluga i kontroliše da li se u okviru programskog sadržaja neovlašćenim emitovanjem, reemitovanjem ili interaktivnim činjenjem dostupnim javnosti autorskog dela ili predmeta srodnog prava povređuje autorsko ili srodno pravo; i b) vrši nadzor nad radom operatora i kontroliše da li neovlašćeno reemituju ili interaktivno čine dostupnim javnosti programski sadržaj pružaoca medijske usluge.

Nacrt zakona uređuje i postupak vršenja posebnih ovlašćenja. Naime, nadležni organ, po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava ili lica koje ima pravni interes, preduzima mere i donosi akte u skladu sa odredbama Nacrta zakona, zakonom kojim se uređuje nadležnost tog organa u vršenju inspekcijskog nadzora u oblastima za koje je taj organ obrazovan, odnosno zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih medija. U vršenju inspekcijskog nadzora nad povredom prava na delu arhitekture, nadležni organ postupa isključivo na osnovu zahteva nosioca prava, u vršenju nadzora nad povredom prava oplemenjivača biljnih sorti, nadležni organ postupa isključivo na osnovu zahteva nosioca prava ili lica koje ima pravni interes, a u vršenju nadzora nad korišćenjem autorskih dela i predmeta srodnih prava bez regulisanja obaveze plaćanja naknade za korišćenje tih prava, nadležni organ postupa isključivo na osnovu zahteva organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Na mere i akte nadležnih organa propisane odredbama Nacrta zakona primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju opšti upravni postupak, inspekcijski nadzor i odredbe zakona kojim se uređuje postupanje tog nadležnog organa, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Prema Nacrtu zakona, nosilac prava ili lice koje ima pravni interes, dužno je da na zahtev nadležnog organa, bez odlaganja i bez naknade, dostavi informacije i pruži nadležnom organu traženu pomoć, uključujući i tehničku ekspertizu, opremu i objekte koje ova lica poseduju. Nosilac prava, odnosno lice koje ima pravni interes, dužno je da bez odlaganja pisanim putem obavesti nadležni organ o prestanku prava intelektualne svojine do kog je došlo nakon pokretanja postupka.

Kada nadležan organ osnovano sumnja da je povređeno pravo intelektualne svojine, nadležni organ, prema Nacrtu zakona, po službenoj dužnosti preduzima sledeće mere: a) na licu mesta privremeno oduzima, odnosno povlači robu i/ili zabranjuje proizvodnju ili promet robe za koju osnovano sumnja da povređuje pravo intelektualne svojine; b) izriče meru privremene zabrane vršenja usluge ili preduzimanja radnji za koje osnovano sumnja da povređuju pravo intelektualne svojine; v) pružaocu medijske usluge izriče meru privremene zabrane neovlašćenog emitovanja, reemitovanja ili interaktivnog činjenja dostupnim javnosti određenog programskog sadržaja, a operatoru izriče meru privremene zabrane neovlašćenog reemitovanja ili interaktivnog činjenja dostupnim javnosti programskog sadržaja određenog pružaoca medijske usluge. O privremenom oduzimanju i povlačenju robe nadležni organ izdaje posebno rešenje, koje sadrži i upozorenje licu od koga je roba privremeno oduzeta, da će ta roba biti konačno oduzeta i uništena ako se to lice, u roku od 15 dana od dana privremenog oduzimanja robe ne upusti u osporavanje razloga za oduzimanje robe. O izrečenoj meri privremene zabrane nadležni organ izdaje posebno rešenje. Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. U vezi sa preduzetim merama, u cilju obezbeđenja efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nadležni organ po službenoj dužnosti ima i obavezu da: a) uzme uzorke predmetne robe, odnosno proizvoda radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, odnosno radi obezbeđivanja dokaza o tome; b) podnese prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno zahtev prekršajnom organu; v) izvede i druge dokaze neophodne za utvrđivanje postojanja povrede prava intelektualne svojine.

Prema Nacrtu zakona, o postojanju osnovane sumnje o povredi prava intelektualne svojine i preduzetim merama, nadležni organ pisanim putem bez odlaganja obaveštava: a) nosioca prava, ako je njegova adresa poznata; b) lica koja imaju pravni interes, ako su poznata; v) drugi organ nadležan za zaštitu prava intelektualne svojine, ako je to potrebno radi pribavljanja relevantnih podataka. U svom obaveštenju, nadležni organ poziva nosioca prava, odnosno lice koje ima pravni interes da, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja, pokrene pred nadležnim sudom postupak za zaštitu svog prava sa predlogom da sud odredi privremenu meru u odnosu na robu, uslugu ili radnju zbog koje je mera preduzeta i da u tom roku obavesti nadležni organ o pokrenutom postupku. Na obrazloženi zahtev nosioca prava, odnosno lica koje ima pravni interes, nadležni organ može da produži rok za dodatnih 15 dana. Konačno, uz obaveštenje, nadležni organ nosiocu prava, odnosno licu koje ima pravni interes, dostavlja i dokaze na osnovu kojih je stekao osnovanu sumnju da je povređeno pravo ovih lica. Navedene mere, prema Nacrtu zakona, traju do dostavljanja odluke nadležnog suda kojom se određuje privremena mera u postupku koji je pokrenut. Ako nosilac prava, odnosno lice koje ima pravni interes u predviđenom roku ne obavesti nadležni organ o pokrenutom postupku, privremeno oduzeta roba vraća se licu od koga je oduzeta, odnosno ukida se rešenje kojim je privremeno zabranjeno obavljanje usluge ili preduzimanje radnji kojima se povređuje pravo intelektualne svojine.

Nacrtom zakona uređeno je i postupanje nadležnog državnog organa. Naime, nosilac prava, odnosno lica koje ima pravni interes, od nadležnog organa može da zahteva da oduzme robu, odnosno, spreči dalje pružanje usluga i vršenje radnje za koju osnovano sumnja da povređuje njegovo pravo intelektualne svojine. Zahtev nosioca prava, odnosno lica koje ima pravni interes podnosi se nadležnom organu u pisanom obliku, a može da se odnosi: a) na jednu ili više određenih pošiljki odnosno količina robe, ili jednu ili više usluga ili radnji kojima se povređuje pravo intelektualne svojine; b) na sve količine određene vrste robe, usluge ili radnje kojima se povređuje pravo intelektualne svojine u navedenom vremenskom periodu (u daljem tekstu: opšti zahtev). Nacrt zakona uređuje i sadržinu zahteva koji podnosilac zahteva - nosilac prava, odnosno lica koje ima pravni interes podnosi nadležnim organima u cilju dokazivanja da je u pitanju nosilac prava ili lice koje ima pravni interes. Kada osnovano sumnja da je povređeno pravo intelektualne svojine, nadležni organ izriče neku od gore navedenih mera i podnosiocu zahteva, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostavlja rešenje. Rešenje koje se odnosi na izricanje mera povodom usvojenog opšteg zahteva, sadrži i navod o vremenskom periodu u kome će biti preduzimane mere potrebne za otklanjanje povrede prava intelektualne svojine, a koji na zahtev podnosioca može biti produžen. Kada, na osnovu podataka iz osnovanog urednog zahteva, oceni da okolnosti nalažu hitno preduzimanje mera, nadležni organ rešenje dostavlja podnosiocu zahteva najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva.

Nacrt zakona takođe predviđa da nadležni organ kada nađe da je opravdano, a pre nego što usvoji zahtev podnosioca, može da naloži podnosiocu zahteva da položi sredstvo obezbeđenja troškova postupka, kao bankarsku garanciju ili depozit uplaćen na poseban račun nadležnog organa. Ukoliko podnosilac zahteva odbije da postupi po nalogu nadležnog organa, nadležni organ može da obustavi postupak po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine ili da nastavi njegovo vođenje iz razloga javnog interesa.

Kada je u pitanju primena mera nadležnog organa, rešenje kojim se podneti zahtev usvaja, nadležni organ dostavlja odgovarajućim organizacionim jedinicama radi primene izrečene mere. O određenoj privremenoj meri, nadležni organ bez odlaganja obaveštava i drugi organ nadležan za zaštitu prava intelektualne svojine, ako je to potrebno radi pribavljanja relevantnih podataka. Rešenje nadležnog organa je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Podnosilac zahteva, vlasnik robe i lice od koga je roba privremeno oduzeta imaju pravo da pregledaju i identifikuju privremeno oduzetu robu, pod nadzorom nadležnog organa. U slučaju mere privremenog oduzimanja robe, nadležni organ bez odlaganja podnosiocu zahteva dostavlja relevantne informacije. Mera privremenog oduzimanja robe preduzeta na zahtev nosioca prava, odnosno lica koje ima pravni interes traje do dostavljanja odluke nadležnog suda kojom se određuje privremena mera, u postupku koji je pokrenut u predviđenom roku. Ako podnosilac zahteva ne obavesti nadležni organ o pokrenutom postupku u propisanom roku, privremeno oduzeta roba vraća se licu od koga je oduzeta.

Nacrtom zakona uređena je i naknada štete zbog privremenog oduzimanja robe. Naime, za štetu koja nastane zbog privremenog oduzimanja robe nadležni organ ne odgovara, osim ako je šteta nastala usled neprimerenog postupanja nadležnog organa sa tom robom. Na odgovornost inspektora shodno se primenjuju odredbe zakona o inspekcijskom nadzoru. Podnosilac zahteva dužan je da nadoknadi štetu koju trpi lice od koga je roba privremeno oduzeta, zbog neosnovanog zadržavanja robe do kojeg je došlo na zahtev podnosioca. Odredbe Nacrta zakona koje se odnose na obaveštavanje o preduzetoj meri oduzimanja robe i trajanje mere oduzimanja robe u postupku po zahtevu, kao i o naknadi štete zbog privremenog oduzimanja robe, shodno se primenjuju i u slučaju mere privremene zabrane vršenja usluge ili preduzimanja radnji kojima se povređuju prava intelektualne svojine. 

Nacrt zakona uređuje i postupak konačnog oduzimanja i uništenja, odnosno isključenja robe iz prometa, i to oduzimanje i uništenje, odnosno isključenje robe iz prometa po odluci suda i oduzimanje i uništenje, odnosno isključenje robe iz prometa po službenoj dužnosti.

Nacrt zakona reguliše i pravo nosioca prava, odnosno lica koje ima pravni interes na takav način da će, kada se, na osnovu odluke suda, odnosno nadležnog organa, roba konačno oduzima i uništava, odnosno uklanja iz prometa, nosiocu prava, odnosno licu koje ima pravni interes biti omogućeno da pre uništenja robe zadrži njene uzorke u meri i količini koji su potrebni kao dokaz u postupku protiv lica za koja se sumnja da su povredila prava intelektualne svojine. Nacrtom zakona regulisani su i troškovi postupka povodom neosnovanog zahteva te kada nadležni organ u postupku utvrdi nepostojanje povrede prava intelektualne svojine. U tom slučaju naknadu troškova nastalih u postupku snosi nosilac prava, odnosno lice koje ima pravni interes. Nadležni organ zaključkom utvrđuje iznos naknade troškova, u visini troškova postupka nastalih u vezi sa nepostupanjem po nalogu nadležnog organa, odnosno u vezi sa neobaveštavanjem o prestanku prava intelektualne svojine (prevoz, skladištenje, čuvanje robe i sl.). Protiv zaključka dozvoljena je žalba.

Nacrt zakona sadrži i kaznene odredbe u vezi privrednih prestupa i prekršaja. Kada su u pitanju već započeti postupci, predviđeno je da će se postupci koji su započeti a nisu okončani pre stupanja na snagu predloženih odredbi sprovesti po odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 104/09 – drugi zakoni), kao i da danom stupanja na snagu predloženih odredbi - važeći Zakon prestaje da važi. Nacrtom zakona, konačno, predviđeno je da predložene zakonske odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.