ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU: USKORO "SOS MOBING" USLUGA ZA żRTVE ZLOSTAVLJANJA NA RADU. SVI KOJI SMATRAJU DA SU żRTVE ZLOSTAVLJANJA NA RADU ćE BESPLATNIM POZIVOM BROJA 0800-300-601 DOBITI NEOPHODNE INFORMACIJE I ODGOVORE NA PITANJA šTA JE MOBING, KOJE RADNJE PODRAZUMEVA I KOJI SU MODELI ZAšTITE OD ZLOSTAVLJANJA

"SOS mobing" telefonska usluga, preko koje će svi građani moći da se informišu o svojim pravima i načinima zaštite od zlostavljanja na radu uskoro će biti aktivirana, najavili iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Svi koji smatraju da su žrtve zlostavljanja na radu će besplatnim pozivom broja 0800-300-601 i pritiskom određenog tastera od 0 do 5, dobiti neophodne informacije i odgovore na pitanja šta je mobing, koje radnje podrazumeva i koji su modeli zaštite od zlostavljanja.

SOS mobing će građanima će biti dostupan 24 sata, dok je razgovor sa pravnom službom Agencije moguć od 07.30 do 15.30 sati, pozivom pomenutog broja uz biranje tastera 0.

Ova pomoć je zajednički projekat Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, koji se sprovodi u cilju podizanja svesti o zabranjenosti zlostavljanja na radu i kod poslodavaca i kod zaposlenih.

Direktor Agencije, Mile Radivojević, rekao je da će se podizanjem svesti i znanja o prevenciji i zaštiti od zlostavljanja na radu postići efekti koji su prihvatljivi i poslodavcu i zaposlenom.

"Samo zadovoljan zaposleni postiže veću produktivnost, što se reflektuje na bolje rezultate rada a samim ti i na profit poslodavca", ukazao je Radivojević.

Mobing, odnosno zlostavljanje na radu, u Srbiji je jedan od najčesćih razloga radnog spora koji se pokreću pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje sporova, iako se u toku postupka u 70 odsto slučajeva ispostavi da nije reč o mobingu već o nekoj drugoj povredi radnih prava ili čak o zloupotrebi prava.

Prema podacima te Agencije, samo prošle godine od ukupnog broja radnih sporova, četvrtina se odnosila na mobing. Od tog broja jedna trećina predloga stigla je iz privatnog sektora, dok su čak dve trećine došle iz javnog sektroa, najčešće iz zdravstva i prosvete.

"Ovi podaci nisu pokazatelj da u privatnom sektoru ima manje mobinga, već da postoji veći stepen tolerancije", smatra Radivojević i ukazuje da u vremenu u kojem je veoma teško doći do bilo kakvog posla, a još teže održati njegovu profitabilnost, zaposleni i poslodavci ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj pojavi.

Za pokretanje postupka za mišno rešavanje radnog spora pred Agencijom, odnosno nezavisnim arbitrom sa liste Agencije, o čemu se mogu dobiti detaljne informacije preko usluge SOS mobing, potrebna je saglasnost poslodavca za rešavanje spora.

Prosečno, poslodavci daju saglasnost za svega 20 odsto predloga u vezi mobinga, što je, kako navode u Agenciji, srazmerno dobijanju saglasnosti i u drugim radnim sporovima.

Od ukupnog broja pokrenutih slučajeva za mobing, nezavisni arbitri sa liste Agencije su utvrdili mobing u 30 odsto slučajeva i poslodavcima naložili mere za otklanjanje posledica. U 50 odsto slučajeva se radilo o povredi drugih radnih prava, a u 20 odsto postoji sumnje da je u pitanju zloupotreba prava na zaštitu.

Zaštita od mobinga se, osim u postupku pred Agencijom koji je regulisan Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 104/2009), može zatražiti po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), koji reguliše zaštitu u dva nivoa.

Prvi nivo se odnosi na interni postupak obaveznog posredovanja kod poslodavca, a drugi nivo je sudska zaštita.

Detaljno o svim ovim mogućnostima, građani se mogu upoznati putem usluge SOS mobing.