ZAKONI JESU EVROPSKI, ALI SE NE PRIMENJUJU: Razgovor sa predsednicom Asocijacije potrošača Srbije
U oblasti zaštite potrošača Srbija je postigla napredak, ali je potrebno da država pomogne u stvaranju uslova za formiranje krovne organizacije potrošača, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o procesu integracije.
Uz veliku podršku evropskih fondova do sada su doneta dva zakona o zaštiti potrošača, u pripremi je i treći, a iako su nadležni tvrdili da su svi ti predlozi usaglašeni sa evropskim direktivama, javljali su se isti problemi - loša primena u praksi, kaže Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije (APOS), sa kojom razgovaramo povodom Svetskog dana potrošača koji se danas obeležava.
- Vlada je formirala i Nacionalni savet za zaštitu potrošača. Nadležno ministarstvo trgovine je evidentiralo blizu 30-ak organizacija u toj oblasti i ocenilo da ispunjavaju zakonske uslove i raspolažu adekvatnim kapacitetima da štite i predstavljaju prava i interese potrošača. Formalno-pravno, to znači i da sve mogu da konkurišu za prijem u Evropsku organizaciju BEUC, ali i za državna sredstva koja se dodeljuju putem konkursa.
- Postoji li raskorak između domaće zakonske regulative i njene primene u praksi i kako premostiti taj jaz?
Postoji, a koliki je, pokazaće se u procesu pregovora sa EU kada se bude pregovaralo o poglavlju 28, koje se odnosi i na zaštitu potrošača. Suštinsko pitanje nije da li imamo zakon, već kako se on primenjuje u praksi i kako funkcionišu institucije. Proces pregovaranja će i trajati toliko dugo dok EU ne oceni da je jaz između zakona i prakse prihvatljiv. Kakav će predlog Zakona stići u Skupštinu Srbije, ostaje da vidimo. Ono što je dobro jeste da će se ovaj zakon primenjivati u toku pregovora sa EU.
- Da li su naši građani upoznati sa svojim pravima i kome treba da se obrate u slučaju njihovog narušavanja?
U okviru projekta "Jačanje zaštite potrošača u Srbiji" Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija objavljeno je u novembru 2013. godine nacionalno istraživanje na temu svesti potrošača o njihovim pravima. Prema tim podacima, jedna četvrtina odrasle populacije ne zna da postoji Zakon o zaštiti potrošača. Iako u Ustavu Republike Srbije piše da država štiti potrošače, tek 2,3 odsto potrošača prepoznaje ulogu resornog ministarstva, a samo 45 odsto zna koje su inspekcije nadležne. Najzanimljivija promena, međutim, dogodila se sa organizacijama potrošača, za čiju ulogu u zaštiti zna 32,5 odsto građana ili gotovo dvostruko više nego 2011. kada je rađeno slično istraživanje. U poređenju sa rezultatima iz 2011. godine, organizacija za zaštitu prava potrošača koja se najčešće prepoznaje je i dalje APOS, koja je zabeležila jedino značajno povećanje na listi (sa 23 na 28,7 odsto).
- Kako se finansiraju udruženja potrošača i kako obezbeđuju finansijsku nezavisnost?
Nema finansijske nezavisnosti ako vas finansira samo jedan donator, pa makar to bio i državni budžet. Evropske organizacije nezavisnost obezbeđuju tako što konkurišu na više izvora i što prodaju svoje usluge potrošačima. Bilo časopise, brošure ili naplaćuju pravne savete. APOS je u proteklih 10 godina obezbedio značajna sredstva, a država u ukupnom finansiranju učestvuje sa devet odsto.
- Koliko organizacije potrošača sarađuju međusobno?
Nažalost, godinama unazad organizacije potrošača u Srbiji prati glas da su usitnjene i da ne sarađuju dovoljno. Na ovo upozorava i EU, preporučujući državi da stvara uslove za formiranje krovne organizacije. APOS veoma dobro sarađuje sa udruženjima koja realizuju evropske projekte, jer imamo jasna pravila i definisane zajedničke ciljeve. Problem je što je veoma mali broj organizacija potrošača u Srbiji koje su u stanju da obezbede evropske projekte. To govori da pitanje međusobne saradnje ne zavisi samo od organizacija, već i od odnosa države koja bi trebalo da ih u tom pravcu stimuliše.
Svetski dan potrošača ustanovljen je 1983. odlukom Ujedinjenih nacija i od tada se koristi kao prigoda za promovisanje prava ali i pokretanje različitih kampanja i akcija u kojima potrošači ukazuju na probleme sa kojima se susreću i tako ih čine vidljivijim.
Srbija je prvi Zakon o zaštiti potrošača dobila tek 2011. godine. Svetska organizacija potrošača odlučila je da ove godine istakne probleme korisnika usluga mobilne telefonije.
|
Ispitanici najčešće prepoznaju:
Više od polovine potrošača još uvek ne zna ni za jednu organizaciju za zaštitu potrošača ili ne može da se seti naziva. Zabeleženo je malo smanjenje u ovoj kategoriji, sa 58,5 na 55,44 odsto, ali ono se ne može smatrati značajnim.
|